Вртни град — разлика између измена

Према оригиналном Хауардовом плану, вртни град има површину од 6000 јутара и приближно га настањује 32.000 становника.<ref>-{Howard, Ebenezer (1898) ''To-Morrow: A Peaceful Path to Real Reform'', London, Swan Sonnenschein}-</ref><ref>{{Cite book|last=Howard|first=Sir Ebenezer|title=Garden Cities of To-morrow|url=http://books.google.com/books?id=LjuF94V2swAC|year=1965|publisher=MIT Press|isbn=978-0-262-58002-1}}</ref> Просторна организација овог града је кружног облика - из централног градског дела ([[башта|врт]] са [[тргtrg|тргом]]ом и јавним зградама, које окружује [[парк]] у облику прстена, и пет авенија) зракасто би се ширило шест [[булевар]]а, делећи град на шест једнаких стамбених делова. Сваки стамбени део би имао по једну [[школа|школу]] и око 5000 становника. Стамбени појас би окруживала авенија, одвајајући га од [[индустрија|индустријског]] појаса, на који би се потом надовезивао појас намењен [[пољопривреда|пољопривреди]] и [[рекреација|рекреацији]]. Проблем прекомерног [[становништво|становништва]] би се решавао оснивањем нових вртних градова, али тако да се не угрози зона вртова. Повезивањем вртних градова предвиђено је стварање мреже градова у зеленилу за укупно 250.000 становника.

Први вртни градови су основани у [[Енглеска|Енглеској]] - Лечворт [[1903]]. и Велвин [[1919]]. године. Многе [[Европа|европске]] земље су примењивале варијације идеје вртног града. У [[Немачка|Немачкој]] је, на пример, на тим принципима изграђено предграђе Хелерау у [[Дрезден]]у [[1909]]. године. Овај концепт је присутан, у целости или делимично, и у многим другим деловима света (у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Шведска|Шведској]], [[Јапан]]у, [[Израел]]у итд.), а значајан је и због свог утицаја на концепте који су се појавили касније. Примена ове идеје је била најинтензивнија у првих 60 година [[20. век|двадесетог века]].