Вртни град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6:
== Структура вртног града ==
Према оригиналном Хауардовом плану, вртни град има површину од 6000 јутара и приближно га настањује 32.000 становника.<ref>-{Howard, Ebenezer (1898) ''To-Morrow: A Peaceful Path to Real Reform'', London, Swan Sonnenschein}-</ref><ref>{{Cite book|last=Howard|first=Sir Ebenezer|title=Garden Cities of To-morrow|url=http://books.google.com/books?id=LjuF94V2swAC|year=1965|publisher=MIT Press|isbn=978-0-262-58002-1}}</ref> Просторна организација овог града је кружног облика - из централног градског дела ([[башта|врт]] са [[
Радијална скица коју је Хауард предложио треба да буде прилагођена конфигурацији терена. Иницијални Хауардов концепт разрадио је и прилагодио регионалном планирању Фредерик Осборн.
Ред 14:
Овај концепт је изузетно значајан јер је настао у време када је систематизовани развој [[урбанизам|урбанизма]] као научне дисциплине и праксе уређења [[град]]ова био у зачетку. Концепт вртног града је претходио покрету [[нови градови|нових градова]] који се развио после [[Други светски рат|Другог светског рата]], а значајан је и са аспекта развоја [[екологија|екологије]] и подизања еколошке свести крајем [[20. век|двадесетог века]].
Први вртни градови су основани у [[Енглеска|Енглеској]] - Лечворт [[1903]]. и Велвин [[1919]]. године. Многе [[Европа|европске]] земље су примењивале варијације идеје вртног града. У [[Немачка|Немачкој]] је, на пример, на тим принципима изграђено предграђе Хелерау у [[Дрезден]]у [[1909]]. године. Овај концепт је присутан, у целости или делимично, и у многим другим деловима света (у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]], [[Шведска|Шведској]], [[Јапан]]у, [[Израел]]у итд.), а значајан је и због свог утицаја на концепте који су се појавили касније. Примена ове идеје је била најинтензивнија у првих 60 година [[20. век|двадесетог века]].
== Извори ==
|