Википедија

Неорганска једињења — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Dcirovic је преместио страницу Neorganska jedinjenja на Neorgansko jedinjenje
Нема описа измене
Ред 1:
{{početnik|19|02|14}}
'''Neorganska jedinjenja''' su sva jedinjenja koja ne sadrže ugljenik, sa izuzetkom za [[Угљен-моноксид|ugljen-monoksid]] a, [[Угљен-диоксид|ugljen - dioksid]] a, [[Ugljena kiselina|ugljenuugljene kiselinukiseline]] i njenenjenih soli [[Цијанид|cijanidecijanida]], [[Карбонат|karbonatekarbonata]], i alotropskealotropskih modifikacijemodifikacija ugljenika ([[Дијамант|dijamant]]a, [[Графит|grafit]]a, [[Фулерен|fuleren]]a i drugedrugih).
 
=== Podela jedinjenja ===▼
Danas, jedinjenja se dele na organska i neorganska. Najstarija podela jedinjenja zasniva se na zajedničkim osobinama. Tada su jedinjenja podeljena na supstance slične sirćetu[[sirće]]tu, nazvane [[Киселина|kiseline]] ({{jez-lat. -lat|acidus}} - kiseo), i one slične pepelu od drveta, nazvane alkalije ({{jez-lat. -lat|alkali}} - pepeo biljaka). Neorganska jedinjenja delimose dele u 4 grupe: okside, kiseline, baze i soli.<br />▼
 
▲=== Podela jedinjenja ===
<br />
▲Danas, jedinjenja se dele na organska i neorganska. Najstarija podela jedinjenja zasniva se na zajedničkim osobinama. Tada su jedinjenja podeljena na supstance slične sirćetu, nazvane [[Киселина|kiseline]] (lat. acidus - kiseo), i one slične pepelu od drveta, nazvane alkalije (lat. alkali - pepeo biljaka). Neorganska jedinjenja delimo u 4 grupe: okside, kiseline, baze i soli.<br />
=== Oksidi ===
[[Оксид|OksideOksid]]i -su jedinjenja [[Kiseonik|kiseonikakiseonik]]a sa drugim elementima. Gotovo svi elementi reaguju sa [[Kiseonik|kiseonikom]]. Reakcija pri kojoj nastaje [[Оксид|oksid]] naziva se [[Оксидација|oksidacija]] i ona može biti tiha i burna. Primer burne oksidacije je gorenje, a primeri tihe oksidacije su truljenje lišća i rđanje gvožđa. Sagorevanjem elemenata na vazduhu se najčešće dobijaju oksidi. Oksidi se prema sastavu dele na okside metala i okside nemetala, a prema ponašanju u vodi na kisele (SO2-{SO<sub>2</sub>, SO3SO<sub>3</sub>, CO2CO<sub>2</sub>, N2O5N<sub>2</sub>O<sub>5</sub>, Cl2O7Cl<sub>2</sub>O<sub>7</sub>, N2O3N<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, B2O3B<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, P4O6P<sub>4</sub>O<sub>6</sub>, P2O5P<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-), bazne (-{MgO, CaO, Na2ONa<sub>2</sub>O, K2OK<sub>2</sub>O, NiO, FeO, Fe2O3Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-), amfoterne (N2O3-{N<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, Al2O3Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>, ZnO}-) i neutralne (-{NO, N2ON<sub>2</sub>O, CO). Oksidi nemetala koji u reakciji sa vodom daju kiseline nazivaju se anhidridi kiseline (anhidrid }- bezvodni), a oksidi metala koji u reakciji sa vodom daju baze nazivaju se anhidridi baza. Neutralni oksidi su oksidi nemetala koji ne reaguju sa vodom. Amfoterni oksidi su oksidi koji mogu reagovati i kis-elo i bazno. <br />▼
▲[[Оксид|Okside]] - jedinjenja [[Kiseonik|kiseonika]] sa drugim elementima. Gotovo svi elementi reaguju sa [[Kiseonik|kiseonikom]]. Reakcija pri kojoj nastaje [[Оксид|oksid]] naziva se [[Оксидација|oksidacija]] i ona može biti tiha i burna. Primer burne oksidacije je gorenje, a primeri tihe oksidacije su truljenje lišća i rđanje gvožđa. Sagorevanjem elemenata na vazduhu se najčešće dobijaju oksidi. Oksidi se prema sastavu dele na okside metala i okside nemetala, a prema ponašanju u vodi na kisele (SO2, SO3, CO2, N2O5, Cl2O7, N2O3, B2O3, P4O6, P2O5), bazne (MgO, CaO, Na2O, K2O, NiO, FeO, Fe2O3), amfoterne (N2O3, Al2O3, ZnO) i neutralne (NO, N2O, CO). Oksidi nemetala koji u reakciji sa vodom daju kiseline nazivaju se anhidridi kiseline (anhidrid - bezvodni), a oksidi metala koji u reakciji sa vodom daju baze nazivaju se anhidridi baza. Neutralni oksidi su oksidi nemetala koji ne reaguju sa vodom. Amfoterni oksidi su oksidi koji mogu reagovati i kis-elo i bazno. <br />
 
Oksidi nemetala koji u reakciji sa vodom daju kiseline nazivaju se anhidridi kiseline (anhidrid - bezvodni), a oksidi metala koji u reakciji sa vodom daju baze nazivaju se anhidridi baza. Neutralni oksidi su oksidi nemetala koji ne reaguju sa vodom. Amfoterni oksidi su oksidi koji mogu reagovati i kiselo i bazno.
Šeme reakcija oksida:▼
 
<br />
▲;Šeme reakcija oksida:
bazni oksid + voda → baza▼
{{Columns-list|2|
<br />
* bazni oksid + voda → baza
* bazni oksid + kiselina → so + voda (neutralizacija)
▲* bazni oksid + vodakiseo oksid → bazaso
<br />
bazni* kiseo oksid + kiseo oksidvoda → sokiselina
* kiseo oksid + baza → so + voda▼
<br />
kiseo* amfoterni oksid + vodakiselina → kiselinaso + voda
* amfoterni oksid + baza → so + voda▼
<br />
}}
▲kiseo oksid + baza → so + voda
;Imena oksida:▼
<br />
{{Columns-list|2|
amfoterni oksid + kiselina → so + voda
* E<sub>2</sub>O: element - suboksid (-{Cu<sub>2</sub>O}-)
<br />
* EO: element - monoksid (-{CO}-)▼
▲amfoterni oksid + baza → so + voda
* E<sub>2</sub>O<sub>3</sub>: element - trioksid (-{N<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-)
<br />
* EO<sub>2</sub>: element - dioksid (-{SiO<sub>2</sub>}-)
<br />
* E<sub>2</sub>O<sub>5</sub>: element - pentoksid (-{P<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-)
▲Imena oksida:
E2O3* EO<sub>3</sub>: element - trioksid (N2O3-{SO<sub>3</sub>}-)▼
<br />
* E<sub>2</sub>O<sub>7</sub>: element - heptoksid (-{Cl<sub>2</sub>O<sub>7</sub>}-)
E2O: element - suboksid (Cu2O)
EO4* EO<sub>4</sub>: element - tetroksid (OsO4)-{OsO<sub>4<br /sub>}-)▼
<br />
}}
▲EO: element - monoksid (CO)
<br />
▲E2O3: element - trioksid (N2O3)
<br />
EO2: element - dioksid (SiO2)
<br />
E2O5: element - pentoksid (P2O5)
<br />
EO3: element - trioksid (SO3)
<br />
E2O7: element - heptoksid (Cl2O7)
<br />
▲EO4: element - tetroksid (OsO4)<br />
=== Kiseline ===
Kiseline -su jedinjenja koja sadrže vodonik i kiselinski ostatak. Broj atoma vodonika u molekulu kiseline određuje baznost kiseline, pa kiseline mogu biti jednobazne, dvobazne, trobazne i četvorobazne. Prema sastavu, mogu se podeliti na kiseonične i bezkiseonične. Naziv kiseline sa manjim brojem atoma kiseonika završava se sa -asta, a sa većim brojem atoma kiseonika sa -na. Vodonik se iz kiseline može izdvojiti u reakciji sa većinom metala - jedino plemeniti metali ne mogu da ga istisnu iz kiseline (npr. -{Ag, Au, Cu}-). [[Lakmus]] papir, indikator, je u kiselinama crven, kao i [[metil- oranž]], a [[fenoftalein]] je bezbojan.<br />
 
Nazivi nekih kiselinskih ostataka: <br />
SO3 - sulfit <br />
{{Columns-list|4|
SO4 - sulfat <br />
* -{SO}-<sub>3</sub> - sulfit
NO2 - nitrit <br />
* -{SO}-<sub>4</sub> - sulfat
NO3 - nitrat <br />
* -{NO}-<sub>2</sub> - nitrit
PO3 - fosfit <br />
* -{NO}-<sub>3</sub> - nitrat
PO4 - fosfat <br />
* -{PO}-<sub>3</sub> - fosfit
CO3 - karbonat <br />
* -{PO}-<sub>4</sub> - fosfat
Cl - hlorid <br />▼
* -{CO}-<sub>3</sub> - karbonat
▲* -{Cl}- - hlorid <br />
}}
== Reference ==
{{reflist}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Неорганска_једињења”