Уз то је Италији дато острво [[Думеира]] и уступљено 20% акција железнице која спаја Француско пристаниште [[Џибути]] са престоницом [[Абисинија|Абисиније]] [[Адис Абеба|Адис Абебом]].
Са своје стране Мусолини је делимично задовољио претензије француске владе у погледу поданства италијанскихнасељеникаиталијанских насељеника у Тунису[[Тунис]]у. Уговорене стране су се договориле да италијанску националност задржавају деца италијанских родитеља у Тунису која се роде пре [[1945]]. године. После [[1965]]. италијани насељеници у Тунису губе право да добију италијанско држављанство.
Споразум од [[7. јануарајануар]]а предвиђао је закључење дунавског[[Дунавски пакт|Дунавског пакта]]. Признајући независност [[Аустрија|Аустрије]] за нужан услов одржања мира у европи, лавалЛавал и Мусолини предвиђали су започињање преговора о гарантијама неповредивости аустријских граница. У том споразуму имале су да узму учешћа у првом реду Италија, Француска, [[Пољска]], [[Румунија]] а за њима и друге државе.
Дана [[22. мартамарт]]а сви споразуми постигнути између Лавала и Мусолинија ратификовани су у [[Народна скупштина (Француска)|француској Народној скупштини]]. Подносећи извештај скупштини а затим и Сенату о римскимРимским споразумима Лавал је увераваодауверавао да је постигао све о чему је [[Луј Барту|Барту]] могао само да сања: ослабљена је веза између Италије и [[Немачка|Немачке]], Италија је почела да се оријентише ка Француској, обезбеђена је независност Аустрије, учвршћени су темељи европског мира.
Али је Лавал прећутао оно што се насамо договорио са Мусолинијем. Касније је јавност сазнала да су у француској амбасади у Риму, у [[Палата Фернезе|палати Фарнезе]] Мусолини и Лавал одредили судбину Абисиније. Лавал је Мусолинију дао до занња да француска влада неће ометати остварење његове замисли.
Касније је Лавалу постављено питање зашто је поступио на овај начин у вези Абисиније. Лавал је том приликом изнео своје [[дипломатија|дипломатске]] рачуне. Говорио је да је Италија пренасељена и да су њена природна богаства ништавна па се она мора изборити за нова тржишта и територије. Сматрао је да би била несрећа за читаву Европу да Италија своје експанзионистичке планове усмери ка Балкану[[Балкан]]у или [[Блиски исток|Блиском Истоку]] што би неминовно довело до општеевропског рата. На основу овога он је тврдио да је боље каналисати италијанску агресивност ка [[Африка|афричким]] пределима. Тамо ће се она разлити и можда умирити. Онда ће, сматросматрао је Лавал,Француска са својим савезницима бити заштићена у европи[[Европа|Европи]].
