Монарх — разлика између измена

Postoji mnogo različitih kriterijuma na osnovu kojih se mogu razlikovati monarhije, ali najčešće se koristi onaj koji se odnosi na pravni položaj monarha u poretku. Na osnovu ovoga, sve monarhije možemo podeliti u dvije grupe: '''ograničene''' i '''neograničene''' monarhije. Ograničene monarhije mogu se podeliti u dve osnovne podgrupe, '''konstitucionalne''' i '''parlamentarne monarhije'''. U zavisnosti od toga kojem tipu monarhije određena država pripada, zavisi i širina ovlaštenja monarha.<ref>Snežana Savić, Teorije države i prava, pp. 95 - 103., Komesgrafika d.o.o., Banja Luka, 2005.</ref>

'''Ograničena monarhija''' - je nastala kao plod raznih revolucija tokom 18. i 19. veka, kao što su [[Француска револуција|Francuska buržoaska revolucija]], [[Октобарска револуција|Oktobarska revolucija u Rusiji]] itd. Ove revolucije po pravilu ukidale su položaj monarha kao šefa države i ograničavale njegove ovlasti, ili su revolucionari išli do fizičkog uništenja čitave monarhističke porodice. Kod '''parlamentarne monarhije''' uspostavljen je sistem odgovornosti drugih organa vlasti za monarhove postupke. U ovakvom sistemu zaknodavna vlast je otrgnuta od kralja i data parlamentu. Pored toga, monarh je izgubio i pravo da učestvuje u sudstvu. On zadržava samo mali udeo u izvršnoj vlasti. I tu svoju ovlast realizuje preko [[Министарство|resornih ministara]] koje sam on postavlja u određene resore. Kada monarh donese određenu odluku ona ne može proizvesti pravno dejstvo dok određeni ministar ne stavi potpis na nju, jer za tu odluku ne odgovara kralj, nego ministar kojeg je on postavio. Međutim, ukoliko ministar smatra da je monarhova odluka protivna [[правни поредак|pravnom poretku]] on ne mora da je odobri i takva odluka neće proizvesti pravno dejstvo, a kralj zbog toga ne može da smeni ministra. Ministra iz [[влада|vlade]] može ukloniti samo [[скупштина|parlament]]. Pa tako ministri se moraju truditi da sprovode politiku parlamenta, a ne kralja ukoliko žele da ostanu u resorima. '''Ustavna monarhija''' je manje ograničena od parlamentarne. Kod ove vrste monarhije, sam monarh ne može da učestvuje u donošenju [[Устав|ustava]]. Ustav donosi neko drugi, [[Уставотворна скупштина (САД)|ustavotvorna skupština]], kojim se tačno i precizno propisuju ovlasti monarha. Samim tim, monarh je dužan da se drži ustava i [[Закон|zakona]], inače će njegove odluke biti pravno neobavzujućeneobavezujuće, iako on i u ovom sistemu ne može pravno odgovarati za svoje postupke.