Кримски Татари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 3:
'''Кримски Татари''' су [[туркијски народи|турски народ]] који претежно живи у [[Украјина|Украјини]], односно у аутономној републици [[Крим]], у којој чини око 12% становништва и представља трећи народ по бројности, после [[Руси|Руса]] (58%) и [[Украјинци|Украјинаца]] (24%). Језик Кримских Татара је један од три службена језика аутономне републике Крим. По вери су [[муслимани]] а говоре [[кримско-татарски језик]], који припада [[туркијски језици|турској групи]] [[Алтајски језици|алтајске породице језика]]. У Украјини их има око 248.000 (на Криму око 243.000), али их велики број живи и у дијаспори, посебно у [[Турска|Турској]] и [[Узбекистан]]у. У прошлости су имали своју државу која се називала [[Кримски канат]].
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], цела популација Кримских Татара је била жртва совјетске политике. Иако је велики број Кримских Татара служио у [[Црвена армија|Црвеној армији]] и учествовао у [[совјетски партизани|партизанским]] активностима на Криму током раттарата, постојање [[Татарска легија|Татарске легије]] у војсци [[Нацистичка Немачка|нацистичке Немачке]] и колаборација татарских верских и политичких вођа са [[Хитлер]]ом је послужило Совјетима као изговор да прогласе целокупну популацију Кримских Татара за колабораторе са [[нацисти]]ма.
 
Сви Кримски Татари су [[принудно расељавање у Совјетском Савезу|депортовани масовно]], у виду [[колективна казна|колективног кажнавања]], 18. маја 1844. као специјални насељеници у [[Узбечка Совјетска Социјалистичка Република|Узбечку ССР]] и друге удаљене делове Совјетског Савеза.{{sfn|Subtelny|2000|pp=483}}