Википедија

Вукан (велики жупан) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м overlink i druga sredjivanja
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 23:
}}
[[Датотека:Early medieval Balkans.png|мини|400п|Балканске земље 1090.]]
'''Вукан''' је био српски [[велики жупан]] који од почетка девете деценије [[11. век|XI веквека]]а, до почетка друге деценије [[12. век|XII веквека]]а, владао [[Рашка|Рашком]] и сматра се оснивачем [[вукановићи|династије Вукановића]], чију бочну грану представљају [[Немањићи]]. На власт га је довео [[краљ Зете]], [[Константин Бодин]] ([[1081]] — [[1101]]), који је заузео Рашку и поставио браћу, Вукана и Марка, да њом владају. Током наредних година, Бодин и Вукан врше нападе на [[Византијско царство|Византију]], али на крају бивају сузбијени, крајем девете деценије [[11. век|XI веквека]]а. Вукан је касније, у три наврата ([[1093]], [[1094]]. и [[1106]]), правио велике нападе на Византију. Међутим и поред значајних успеха у тој борби (два пута је побеђивао византијске војске, продирао је до данашњих [[Скопље|Скопља]], [[Тетово|Тетова]] и [[Врање|Врања]]), није успео да трајно заузме делове византијске територије. После Бодинове смрти [[1101]] (или [[1099]]), умешао се у борбе око власти у Зети. Сматра се да је умро између [[1112]]. и [[1115]]. или већ [[1112]]. године, а после њега се на власти помиње његов братанац [[Урош I Вукановић|Урош I]].
 
== Владавина ==
 
Вуканово порекло није познато, а сматра се да је рођен око [[1050]]. године<ref name="Тиб" />. Он и његов брат Марко, били су, према писању полулегендарног ''„[[Летопис Попа Дукљанина|Летописа Попа Дукљанина]]“'', дворани зетског краља Бодина, који их је поставио за владаре у Рашкој, почетком девете деценије [[11. век|XI веквека]]а (између [[1083]]. и [[1085]]. године), када је ту област припојио својој држави.
 
=== Напади на Византију ===
Ред 33:
Током наредних година, Бодин је нападао Драчку тему, а истовремено је и Вукан отпочео са нападима на византијске пограничне области. Њихови напади су сузбијени крајем 1090. или 1091. године, када је у једној бици заробљен и сам краљ Бодин, али то није довело до престанка напада. Већ после византијске победе над [[Печенези]]ма у [[Битка код Лебуниона|бици код Лебуниона]] [[29. април|29.04.]][[1091]]. године, помиње се, у византијским изворима, страх ''„да Бодин и Далмати (тј. Срби<ref name="ВИНЈIII">{{ВИНЈ III}}</ref>) намеравају да прекрше уговоре и крену против наше територије“''<ref name="Анчи" />. Поред страха од Бодина, помиње се и рашки жупан Вукан, пошто је [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Алексије I Комнин]] ([[1081]] — [[1116]]) добио податке да се он спрема на нове нападе, због чега је сматрао да границу према њему треба додатно ојачати. Током наредне године је, под његовим надзором<ref name="Анчи" />, на граници према Србима, на тлу данашњег [[Косово и Метохија|Косова]] и [[Косово и Метохија|Метохије]], подигнут већи број [[Дрво (материјал)|дрвених]] и [[грађевински камен|камених]] [[Куле|кула]], [[шанац]]а и осматрачница<ref name="Анчи">[[Ана Комнина|Ана Комнин]], ''„[[Алексијада]]“''</ref>. Међутим, Вукан је већ [[1093]]. године упао у Византију, опљачкао делове Косова, док је [[Липљан]] заузео и спалио. Византијски цар је, на вести о његовом упаду, покренуо војску да би га сузбио и повратио град. Сам Вукан се повукао са Косова у [[Звечан]], а цару је, у Скопље, послао гласнике са писмом. Он је навео да су локални византијски намесници кривци за његов напад, јер су ''„вршили разне упаде и нанели не малу штету Србији“''<ref name="Анчи" />. Алексије је прихватио његов предлог да се закључи мир, којим се потврђују пређашње границе, а који би он, додатно, гарантовао давањем [[талац]]а, тако да се вратио у [[Цариград]], док је локалним намесницима наредио да поправе порушене објекте на граници и преузму српске таоце. Вукан је током наредних [[месеци]] стално одлагао слање талаца, што му је Алексије, у више наврата, изнова захтевао у писмима.
[[Датотека:Tvrdjava Zvecan.jpg|мини|лево|250п|Рушевине Звечана]]
Пошто српски таоци нису стигли, Алексије је послао против Вукана војску, предвођену, његовим братанцем [[Јован II Комнин|Јованом Комнином]]. Византијске снаге су код [[Липљан|Липљана]]а прешле [[Ситница|Ситницу]] и подигле логор утврђен [[Палисада|палисадом]], наспрам српског [[звечански град|утврђеног Звечана]]. Српски жупан је Јовану послао гласнике, преко којих му је поручио да жели мир са Византијом и да ће послати таоце, али је истовремено окупљао своје снаге за борбу. Јована је о његовим прпремама известио један [[монаштво|монах]], али је он одбио да у то поверује и оптужио је монаха, да је лажов и варалица. Непосредно након тога, Вукан је у изненадном [[ноћ]]ном нападу уништио византијски логор. Само је мали део византијске војске успео да се спасе и повуче, са Јованом, назад у Липљан<ref name="Анчи" />, док је већи део побијен на спавању, погинуо у борби или се удавио у Ситници. Остаци византијске војске су се из Липљана повукли ка Цариграду, а српске снаге су потом, преко [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], упале на север данашње Македоније, опљачкале околину Скопља, [[Горњи Полог|Горњи]] и [[Доњи Полог]], после чега су опустошиле област око [[Врање|Врања]] и вратиле се у Рашку<ref name="Анчи" />. Вуканов упад у Византију је приморао Алексија да се, по трећи пут, за само три године, са војском упути на границу према Србима. Он је без отпора ушао у порушени Липљан, у коме је примио Вуканове гласнике преко којих је рашки жупан понудио склапање мира и раније обећане таоце. Вукан је, са својом пратњом, потом дошао у град и закључио, током [[1094]]. године, мировни уговор са царем Алексијем, коме је предао 20 талаца<ref name="Анчи" />, међу којима су били његови братанци, синови жупана Марка<ref name="ИСН1">{{ИСН I}}</ref>, [[Урош I Вукановић|Урош]] и Стефан Вукан<ref name="Анчи" />. Овај уговор је донео мир на тај део српско-византијске границе, јер током наредних десетак година, нема помена о Вукану и српским упадима, у историјским изворима. Истовремено, преговори које је, у два наврата, водио са Алексијем сведоче о Вукановој снази, јер је он први [[списак српских владара|српски владар]] који равноправно преговара са византијским царем<ref name="Андрија" />.
 
=== Ширење утицаја на Зету ===
 
Краљ [[Константин Бодин]] умире [[1101]]. године<ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref> (можда већ у фебруару/марту [[1099]]. године<ref name="Тиб">{{ТЖ-ПСВ}}</ref>), а после његове смрти, на власти се учврстио његов полубрат [[Доброслав II]], који је према ''Летопису'', био син [[Михаило Војислављевић|краља Михајла Војислављевића]], из његовог другог брака са византијском принцезом. Против њега су, из [[Цариград]]а, упућени синови и унуци Михајловог брата, Радослава, који су се искрцали у [[Драч]]у. Један од њих, [[Кочапар]], је из Драча отишао у Рашку, одакле је са Вуканом упао у Зету. Њихове снаге су у борби потукле Доброслава, који је заробљен и послат у Рашку, а Кочопар је постао нови краљ. Међутим, ни он се није дуго задржао на власти, пошто је Вукан планирао да за краља доведе Владимира, за кога се у ''Летопису'' наводи да је био унук краља Михајла и син његовог најстаријег сина Владимира. Кочопар се повукао у [[Босна|Босну]] и оженио се ћерком босанског [[бан]]а<ref name="ЛПД" /> (у вези дешавања са почетка девете деценије [[11. век|XI веквека]]а, писац ''Летописа'' јасно наводи да је Босном владао ''кнез''<ref name="ЛПД" />), а касније је погинуо у борбама, у [[Захумље|Захумљу]]. Нови краљ је, годину или две дана после Бодинове смрти ([[1102]]/[[1103]]. или већ [[1100]]/[[1101]]<ref name="Хронологија">Као полазни основ за оквирну хронологију владара Зете, током [[12. век|XII веквека]]а, узета је Бодинова смрт, коју већина историчара смешта у [[1101]]. или око [[1101]]. године, док [[Тибор Живковић|Живковић]] предлаже фебруар/март [[1099]]. године. Трајања владавина Бодинових наследника преузета су из ''„Летописа Попа Дукљанина“'' или су наведена према претпоставкама о њиховом трајању, које Живковић износи у својој књизи ''„Портрети српских владара (IX-XII)“''.</ref>), постао његов братанац Владимир, уз подршку рашког жупана Вукана, чијом се ћерком оженио. Он се помирио са својом браћом и донео мир у државу, а његов стриц и некадашњи краљ Доброслав, је из рашке, пребачен у зетску тамницу<ref name="ЛПД">{{ЛПД}}</ref>.
 
=== Нови напад на Византију и крај владавине ===
Ред 46:
{{напомене}}
 
== Види још ==▼
* [[Вукановићи]]▼
* [[Константин Бодин]]▼
== Референце ==
{{reflist}}
Линија 61 ⟶ 64:
* {{АВРЉ-СД}}
* {{ТЖ-ПСВ}}
▲== Види још ==
▲* [[Вукановићи]]
▲* [[Константин Бодин]]
 
{{низ|пре=Рашка у склопу Византије|списак=[[Рашка#.D0.A1.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BA .D0.B2.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B8.D1.85 .D0.B6.D1.83.D0.BF.D0.B0.D0.BD.D0.B0 .D0.A0.D0.B0.D1.88.D0.BA.D0.B5|Велики жупан Рашке]]</br>(крај [[11. век|XI веквека]]а — почетак [[12. век|XII веквека]]а)|после=[[Урош I Вукановић|Урош I]]}}
 
{{Српски владари}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вукан_(велики_жупан)”