Отворите главни мени

Промене

140 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
'''Ђурђевдан''' је [[хришћански празници|хришћански]] и народни празник који се прославља [[6. мај]]а (23. априла по [[јулијански календар|старом]] календару), чиме се обележава успомена на [[Свети великомученик Георгије|Светог Ђорђа]]. Прослављају га и [[католичка црква|католици]] и [[православље|православци]] [[23. април]]а, свако по свом календару, као [[Дан Светог Георгија]]. Код [[Срби|Срба]] је он попримио и неке друге особине, мешајући се са [[предхришћански култови|предхришћанским култовима]] [[БалканБалканско полуострво|Балкана]]а, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.
[[Датотека:Orthodox Bulgarian icon of St. George fighting the dragon.jpg|мини|220п|[[Свети Георгије|Свети Ђорђе]] убија аждају (православна икона)]]
 
== Порекло празника ==
 
Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и [[магијске радње|магијских радњи]] за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио [[хришћанство]]. [[Свети великомученик Георгије|Свети Ђорђе]] је својим празником свакако заузео место старог [[Српскастара словенска митологијавера|српског божанства]] плодности Јарила и његовог празника.
 
[[Српска православна црква|Црква]] на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило [[23. април]]а [[303]]. године.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/?m=04&d=23&a=1&date=04-2006 Владика Николај ''Пролог'' за 23. април], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - „да буду здрава као дрен“, девојке - „да се момци грабе око њих“, старији - „да буду здрави“, домаћин – „да му кућа буде добро чувана“, итд. Сваки према својим потребама и жељама.<ref name=autogenerated3 />
 
Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа [[млеко]]).<ref name=autogenerated4>Веселин Чајкановић</ref> Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се [[врба|врбовим]] и [[дрен]]овим [[пруће]]м. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, „да би била здрава као дрен“, а девојке су се ваљале по зеленом [[житожитарице|житу]], „да би им коса расла као жито“.<ref name=autogenerated1>Мирјана Кандић, 2003.</ref> Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут [[селен]]а, коприве, [[врба|врбе]], [[дрен]]а, зелене [[пшеница|пшенице]] итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, итд.<ref name=autogenerated4 />
 
=== Ђурђевдански уранак ===
 
=== Сточарски празник ===
Овај празник нарочито поштују сточари. Овог дана се стока истерује у планине на летње паше. Тада се коље прво јагње чијом су се крвљу, ради здравља, укућани мазали по челу и образима.<ref name=autogenerated1 /> Сакраментална жртва [[јагњеовца|јагњета]]та, с којим се „причешћују“ сва деца, је уједно и најважнији од обичаја за тај дан.<ref name=autogenerated4 />
 
=== Разна веровања ===
На Ђурђевдан не ваља спавати, „да не би болела глава“, а ако је неко спавао „онда на [[Марковдан]] да спава на том истом месту“.<ref name=autogenerated5>Вук Караџић, 1867., стр. 29</ref>
 
Сматра се да на Ђурђевдан делују [[вештица|вештице]] и друге [[зле силе]], због чега су сељаци палили велике ватре „да би заштитили себе и село“.<ref name=autogenerated1 />
 
=== Врачања за плодност ===
== Празник Светог Ђорђа ==
 
[[Свети великомученик Георгије|Свети Ђорђе]] се на [[икона]]ма представља на [[коњаникkonjica|коњу]], у војводском оделу, са којег [[копље]]м пробада страшну [[аждаја|аждају]]. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на иконии представља многобожачку силу која је „прождирала“ бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву“. Под победом коју је Свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид [[Прогони хришћана|прогона хришћана]], десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом [[Римско царство|Римског царства]] од стране [[Константин Велики|цара Константина]]. Жена на икони је можда и сама [[царица Александра]], жена [[цар Диоклецијандиоклецијан|цара Диоклецијана]], и верује се да представља симболично [[Рано хришћанство|младу хришћанску цркву]].<ref name=autogenerated1 />
 
По броју свечара, Ђурђевдан је на другом месту у Србији (после [[НикољданСвети Никола|Никољдана]]а).
 
== Историја ==
== Литература ==
* Мирјана Кандић: '''Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан и Ђурђиц''', Српске славе и обичаји, 1. део, ''Смедеревска седмица'' бр. 234, од 15. 1. 2002. [http://web.archive.org/web/20070712082506/http://www.sedmica.co.yu/234/kultura.htm]
* [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]]: '''Живот и обичаји народа српскога''', Беч, 1867.
* [[Николај Велимировић|Владика Николај Велимировић]]: '''Охридски Пролог''' [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php]
* [[Српска православна црква]] '''Црквени календар'''
* [[Веселин Чајкановић]]: ''Ђурђевдан'', у '''[[Народна енциклопедија]]''', од групе аутора, 1927.
1.506.851

измена