Серафим — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Википедија не познаје категорију „јеретичких извора“
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
[[Датотека:Серафим.jpg|мини|лево|]]
У књизи пророка Исаије се помињу као шестокрила бића: ''„Серафими стајаху више њега сваки их имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своје, а двјема лећаше.“'' (Ис.6.2).
У [[Библија|Библији]] се та реч најпре налази тамо где је названа отровна змија (ватрена змија), која наноси смртну рану (4 Мој 21,6), (5 Мој 8,15). Поред тога, сераф се употребљава и у смислу лечења: према (4 Мој 21,8), поглед на серафа подигнутог на мотку доноси оздрављење ономе кога змије уједу (2 Цар 18,4; Јн 3,14). [[Исаија|Пророк Исаија]] користи исти израз да би њиме означио крилата небеска бића ([[АнђелиАнђео|Анђеле]]), које посматра у своме виђењу приликом позива на своју пророчку службу (Ис 6,1-7).
У Исаијином виђењу, серафими су представљени како окружују Господњи престо. Они имају човечији лик, а сваки од њих има шест крила: једним паром крила прекривају своја лица, јер су недостојни да гледају Господа; другим паром крила - ноге, недостојни да их Господ посматра, а трећи пар крила служи им да лете, како би непрестано извршавали небеске заповести свога Цара и Господа. При томе, непрестано су певали песму „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе његове!“ (јев: кадош, кадош, кадош), и од грмљавине овога гласа потресли су се темељи храма и храм се напунио димом. Из овога се види да серафими нису само духови, него и да су највиша духовна бића, најближа [[Бог]]у.
 
== У Цркви ==
 
Према небеској јерархији [[Дионисије АреопагитаАреопагит|Светог Дионисија Ареопагита]] (гл. 5-9), серафими заузимају прво место у првом реду, од три реда по три лика небеских бића. Име серафим јасно изражава њихово непрестано и вечно делање у близини Бога, њихову ревност и опредељеност; изражај њихове снажне, неисцрпне и неуморне активности, устремљеност ка божанском; пламтећу, постојану, неослабиву и истрајну устремљеност; њихову уздигнутост у односу на анђелске чинове испод њих; нескривени, неугасиви и непромењиви сјај и снагу која сатире и уништава силе мрака пред собом, њихову ватреност и хитрину.
 
Серафими поседују способност да ниже анђелске чинове узводе на више, да буде и распламсавају у њима онај исти горући огањ који они сами имају у себи. Исто тако, будући да су пламени и огњевити, имају способност да очишћавајући пале, сажижу и уништавају сваку помраченост.
„Серафим кога је видео [[језекиљ (пророк)|пророк Језекија]] (Јез 1) јесте изображење верних душа, које се подвизавају да достигну савршенство. Он је имао шест крила пуних очију, затим четири лица која гледају на четири стране: једно, које личи на лице човека, друго - на лице телета, треће - на лице лава, и четврто - на лице орла. Прво лице серафимово, лице човека, означава верне који живе у свету и испуњавају заповести које важе за њих. Ако неко од њих оде у монаштво, поприма изглед телета стога што почиње да носи теже напоре у испуњавању монашких правила и вршењу телесних подвига. Ко излази у усамљеност, усавршивши се у поретку општежића, и ступа у борбу са невидљивим демонима, постаје сличан лаву, цару дивљих звери. А када победи невидљиве непријатеље и завлада над страстима, потчинивши их себи, биће уздигнут на горе Духом Светим и видеће божанствена виђења. Тиме ће постати сличан орлу: његов ум ће тада видети све што са њим може да се деси са шест страна, постајући сличан оним шесторим крилима - пуних очију. Тако ће он постати у потпуности духовни серафим и наследити вечно блаженство.“ (Св. Антоније Велики)