Династички сукоби у Србији (1402—1412) — разлика између измена

11. новембра 1405. године умире [[Милица Хребељановић|Кнегиња Милица]]. До своје смрти она је смиривала сукобе између Стефана и Вука. Вук се поново разишао са братом тражећи половину земље. Њега су припомагали Турци којима је сметала Стефанова угарофилска политика. Сулејман је Вуку поверио војску и свој најбољег војсковођу, [[Евренос-бег]]a који је Србе победио на [[Маричка битка|Марици]]. Стефан није могао да се супродстави много јачој турској војсци. Турци су продрли скоро до престонице, [[Београд]]а. Мир је склопљен 1409. године, а Стефан је био принуђен да Вуку додели јужну половину Србије. Вук и Бранковићи признали су врховну власт Турака, а Стефан је остао веран угарској круни.

1413. године продире Муса у Србију. Повод за напад био је то што се од њега одметнуо Хамза, господар градова [[Сврљиг]]а и [[Соколац|Соколца]]. Хамза је брзо погубљен, али Муса се не враћа у Турску него наставља са освајањем српских градова. Освојио је читав низ градова - [[Бован (тврђава)|Болван]], [[Липовац]], [[Курвинград|Копријан]] и [[Сталаћ]]. Стефан у помоћ позива све Мусине непријатеље, пре свега његовог брата [[Мехмед I|Мехмеда]]. Придружили су му се и војвода [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]], мачвански бан [[Иван Моровић]], али и Ђурађ Бранковић.

Након грађанског рата [[Лазаревићи|Лазаревића]] и [[БранковићБранковићи|Бранковића]]а за Србију наступа период мира. Измирен са Ђурађом Бранковићем, сигуран од Угара и у пријатељству са Мехмедом који му је био захвалан за помоћ око освајања престола и чак поклонио [[Знепоље]] и [[Курвинград|Копријан]], Стефан Лазаревић је могао да се посвети обнови Србије.