Википедија

Пиринејско полуострво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Пиринејско полуострво''' је [[полуострво]] које се налази на крајњем југозападу [[Европа|Европе]]. Од остатка Европе је одељено планинским ланцем [[Пиринеји|Пиринеја]], по којем је и добило име. Познато је и под називом '''Иберијско полуострво''', који потиче од имена народа који је у давној прошлости насељавао један део полуострва ([[Ибери]]).
 
Данас се на њему налазе државе [[Шпанија]], [[Андора]] и [[Португалија]], [[британске прекоморске територије|британска прекоморска територија]] [[Гибралтар]] и мали део Француске ([[Француска Сердања]]).
 
== Географија ==
Пиринејско полуострво је најзападније од три јужноевропска полуострва (Пиринејског, [[Апенинско полуострво|Апенинског]] и [[БалканБалканско полуострво|Балканског]]ског). Простире се између [[рт]]ова [[Пунта де Тарифа]] на југу и [[Пунта де Естака де Барес]] на северу, и између ртова [[Кабо да Рока]] на западу и [[Кап де Креус]] на истоку. На северу и западу је окружено [[Атлантски океан|Атлантским океаном]] а на југу [[Средоземно море|Средоземним морем]]. На североистоку се налази планински ланац Пиринеји, који чини природну границу између Пиринејског полуострва и остатка Европе.<ref name="info"/> Уски [[Гибралтарски мореуз]] на југу одваја полуострво од обале [[Африка|Африке]].<ref name="info">[http://www.infoplease.com/encyclopedia/world/iberian-peninsula.html Iberian Peninsula], ''Pearson Education'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Површина Пиринејског полуострва је око 582.000 km², што га чини другим по величини полуострвом у Европи. Дужина обале је 3.313 km, од чега је 1.660 km средоземна обала, а 1.653 km атлантска обала.
 
Највећи део полуострва (око 2/3) заузима висораван [[Централна мезета]],<ref name="info"/> изграђена од прекамбријских и кристаластих [[стене|стена]] и старих [[кречњак]]а
 
Источни део Шпаније и јужни део Португалије имају медитеранску климу, делови окренути Атлантском океану имају океанску климу, а у унутрашњости преовлађује континентална клима.
Ред 15:
Пиренејско полуострво било је насељено већ у [[палеолит]]у. У пећинама, од којих је најславнија [[Алтамира]], нађене су бројне пећинске слике.<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/251922/U-Altamiri-otkriveni-novi-crtezi-stari-25000-godina У Алтамири откривени нови цртежи стари 25.000 година], ''Блиц'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref>
 
У [[неолит|млађем каменом добу]] и у [[бакарно добаенеолит|бакарном добу]], Пиринејско полуострво је било једно од културних средишта.
 
Ширење [[Сахара|Сахарске пустиње]] узроковало је исељавање становништва, од којих један део прелази [[Гибралтар]]ски мореуз и населио се на Пиренејском полуострву. Ту су оснивали стална насеља, а касније су се отворили и значајни рудници, нарочито сребра и гвожђа.
Ред 22:
 
=== Пре римског освајања ===
Почетком I миленијума пре нове ере [[Феникија|Феничани]] су оснивали трговачка насеља ([[факторија|факторије]]) на медитеранској обали.<ref name="Samardžić1">Самарџић, Н. Историја Шпаније. Првих пола милиона година. Плато, Београд, 2005. Стр-11-18</ref> У VII веку пре Христа населили су се и [[Грци]], али поморску трговину у следећим вековима су контролисали [[Античка Картагина|Картагињани]]. Унутрашњост земље су освојили [[Келти]].
 
Након пораза у [[Први пунски рат|Првом пунском рату]], када је изгубила [[Сардинија|Сардинију]], [[Сицилија|Сицилију]] и [[Корзика|Корзику]], Картагина је повећала своје присуство на Пиринејском полуострву.<ref name="HyV">-{Tarín, S. Dosier: Hispania Romana: Dos siglos de guerra. Historia y Vida 2004; Nº435:32-41}-</ref> [[Други пунски рат]] је избио [[218. п. н. е.]] и завршио се поразом Картагине, након чега је полуострво постепено потпало под власт Римљана.
Ред 41:
[[Визиготи]] су од 418. године имали краљевство у [[Аквитанија|Аквитанији]] (јужна Француска). Године 507. Франци су заузели њихове поседе и они су се повукли преко Пиренеја.<ref name="Cambridge Ancient v. 14">{{Cite book|last=Cameron|first=Ward |coauthors=Perkins and Whitby |title=The Cambridge Ancient HIstory - Volume XIV. Late Antiquity: Empire and Successors, A.D. 425–600|page=113-114}}</ref> У раздобљу између 510. и 531. зауставили су франачке покушаје продора.
[[Датотека:Reino de los visigodos-sr.svg|мини|десно|Визиготско краљевство почетком 6. века]]
Године [[534]]. формирали су своју државу са седиштем у [[Толедо|Толеду]], која је контролисала највећи део полуострва. Сузбили су продоре [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]] и [[Свеви|Свева]] и угушили побуне локалног становништва у [[Баскија (историјска територија)|Баскији]] и [[Андалузија|Андалузији]].
 
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/598567/councils-of-Toledo councils of Toledo], ''Encyclopædia Britannica'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Касније су се у Толеду одржавали локални савети, који су имали битан утицај на политику краљевства.
 
[[Визиготи]] су током два века били [[аријанизамаријанство|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније одрекао се аријанизма и прешао на [[католицизам]].<ref name="Frassetto2003">{{Cite book|author=Michael Frassetto|title=Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation|url=http://books.google.com/books?id=yW-GfElbafQC&pg=PA304|year=2003|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-263-9|pages=304}}</ref> Црква је у овом периоду имала знатан утицај. Потицала је јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који су бранили своје привилегије. Строга верска политика била је уперена против пагана, Јевреја и аријанаца.
 
Краљеви су водили политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. Преузимали су и учвршћивали старе римске установе. Године [[654]]. донесен је законик ''[[Liber iudiciorum]]'', који је заменио разне врсте обичајног права.<ref name="Sarris2011">{{Cite book|author=Peter Sarris|title=Empires of Faith: The Fall of Rome to the Rise of Islam, 500-700|url=http://books.google.com/books?id=gn_KualBC6AC&pg=PA422|year=2011|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-926126-0|pages=323-324}}</ref>
Ред 62:
 
=== После реконкисте ===
Мање краљевине су се временом ујединиле у једну државу, са изузетком Португалије, мада је током кратког временског периода (1580—1640) цело полуострво било политички уједињено у [[Иберијска Унија|Иберијску Унију]]. Данас се на Пиринејском полуострву налазе три државе — Шпанија, Португалија и Андора, као и [[британске прекоморске територије|британска прекоморска територија]] Гибралтар.
 
== Становништво ==
Ред 82:
Португалски језик је готово универзални језик у Португалији и други је најзаступљенији језик на Пиринејском полуострву.
 
Каталонски језик је службени језик у [[Каталонија|Каталонији]] и [[Андора|Андори]], а говори се и у неким деловима [[Арагон]]а и [[Мурсија|Мурсије]]. Дијалекат каталонског језика познат као [[валенсијански језик]] је службени језик у [[Валенсијанска покрајинаПокрајина|Валенсијанској покрајини]]. Каталонски језик је матерњи за 5 до 6 милиона људи.<ref name="cyberspain">[http://www.cyberspain.com/passion/lenguajes.htm The languages of Spain], ''cyberspain.com'', приступљено на дан 27. 10. 2013.</ref> У анкети Евробарометра из 2005, 9% испитаника из Шпаније је навело каталонски као свој матерњи језик.<ref name="barometar"/>
 
Галицијски језик је службени језик у [[Галиција|Галицији]] и њиме говори око 2 милиона људи.<ref name="cyberspain"/>
Ред 127:
|7
|<1%
|[[Британске прекоморске територије|Британска прекоморска територија]]
|}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пиринејско_полуострво”