Украјинска православна црква — разлика између измена

нема резимеа измене
| Карта =
}}
'''Украјинска православна црква''' ({{Јез-укр|Українська Православна Церква}})<ref>Користи се и проширени назив ''Украјинска православна црква Московског патријархата'' како би се направила разлика од неканонске ''[[Украјинска православна црква — Кијевски патријархат|Украјинске православне цркве — Кијевски патријархат]]''</ref> [[Самоуправна црква|самоуправна је црква]] с правима широке [[Аутономна црква|аутономије]] под јурисдикцијом [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
 
Она је једина канонски призната православна црква у [[Украјина|Украјини]]. Постоје још и [[Украјинска православна црква — Кијевски патријархат]] и [[Украјинска аутокефална православна црква]], обје канонски непризнате.
У јесен [[1989]]. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у [[Украјина|Украјини]] се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] су се јавиле тенденције за одвајањем од [[Руска православна црква|Московског патријархата]].
 
[[Патријарх московски Пимен]] и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине, Филарет примили су поруке од клирика из западноукрајинских епархија с позивом да подаре аутокефалност [[Украјински егзархат|Егзархату]]. Затим, [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]] је 30/31. јануара [[1990]]. године донио ''Уредбу о егзархатима'' ({{Јез-рус|Положение об экзархатах}}), која је пружила егзархатима (у [[Украјина|Украјини]] и [[Белорусија|Бјелорусији]]) великаширока права у погледу самосталне управе, а такође и право да се представљају као Украјинска православна црква и [[Бјелоруска православна црква]].
 
Дана [[9. јул]]а [[1990]]. године у [[Кијев]]у сеје одржалоодржан савјетовањесастанак украјинског епископата, којекоји је разматрајући сложену ситуацију, констатовалозакључио да се у западним епархијама није престаопојачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима): процес легализације унијатске цркве у Западнојзападној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора по односу канад православцима у том региону;, незаконита дејства унијата нису спречавале мјесне власти, него обрнуто,чак доносиле су дискриминацијске одлуке укојима односусу капредавали православцимаправославне када се радило о предавању храмовахрамове унијатима; у таквим условима, православци су, под притиском од стране унијата и мјесних власти, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у [[Украјинска аутокефална црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]]. У вези са тим, епископат Украјинске православне цркве је упутио Апел ка [[Патријарх московски и све Русије|патријарху московском и све Русије]] [[Патријарх московски Алексије II|Алексију II]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Светом синоду Руске православне цркве]], у којем су се налазили предлози да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана [[10. јул]]а [[1990]]. године одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. [[Свети синод Руске православне цркве]] се [[20. јул]]а [[1990]]. године упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Ради припреме таквог Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија. Дана [[1. октобар|1. октобра]] [[1990]]. године, [[Свети синод Руске православне цркве|Свети синод]] је одобрио рад Комисије. Материјали и предлози су били упућени на разматрање свим преосвећеним [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] и изнесени на претрес и потврду [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејском сабору]].
 
У вези са тим, епископат Украјинске православне цркве је упутио апел ка [[Патријарх московски и све Русије|патријарху московском и све Русије]] [[Патријарх московски Алексије II|Алексију II]] и [[Свети синод Руске православне цркве|Светом синоду Руске православне цркве]] у којем су се налазили предлози да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана [[10. јул]]а [[1990]]. одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. [[Свети синод Руске православне цркве]] се [[20. јул]]а [[1990]]. упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора]]. Ради припреме Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија (Појаркова).
 
=== Самоуправна црква ===
{{Посебан чланак|Самоуправна црква}}
 
Од [[25. октобар|25.]] до [[27. октобар|27. октобра]] [[1990]]. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, одржао се [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејски сабор]] у саставу од 91. јерарха [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Након разматрања апела ({{Јез-рус|Обращение}}), Архијерејски сабор је установио:<ref>Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, стр. 2.</ref>
# Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
# У вези са тим, назив [[Украјински егзархат]] се укида.
# ПредстојатељПредстојатеља Украјинске православне цркве се бира од стране украјинскогукрајински епископатаепископат и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]].
# Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу [[митрополит кијевски и све Украјине]].
# Митрополиту кијевском и све Украјине, у границама Украјинске православне цркве, обраћа се са ''Блажњејши''.
# Ова одлука [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејског сабора Руске православне цркве]] подлијеже потврди [[Помјесни сабор Руске православне цркве|Помјесног сабора Руске православне цркве]] с уношењем одговарајућих измјена у Устав о управљању Руске православне цркве.
 
Све до краја јануара [[2009]], за вријеме [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], Помјесни сабор се није састајао, тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. АлиМеђутим, био је потврђен од стране свих одржаних архијерејских сабора у том периоду до састајања [[Помјесни сабор Руске православне цркве|Помјесног сабора Руске православне цркве]] у [[Москва|Москви]] крајем јануара [[2009]]. године.
 
== Устројство ==
 
Украјинска православна црква има права и канонски статус, који је знатно шири него код [[Аутономна црква|аутономних цркава]], и фактички је приближена нивоуположају [[Аутокефална црква|аутокефалних цркава]]. Она себе сматра за насљедницу древне [[Кијевска митрополија|Кијевске митрополије]] (у границама [[Украјина|Украјине]]) и [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
 
Предстојатељ Украјинске православне цркве се бира од стране украјинског епископата и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]]. Предстојатељ је стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода Руске православне цркве]], а украјински епископат учествује на [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|архијерејским]] и [[Помјесни сабор Руске православне цркве|помјесним саборима]], и у избору патријарха московског и све Русије.
 
ПредстојатељПредстојатеља Украјинске православне цркве се бира одукрајински стране украјинског епископатаепископат и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]]. Предстојатељ је стални члан [[Свети синод Руске православне цркве|Светог синода Руске православне цркве]], а украјински епископат учествује на [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|архијерејским]] и [[Помјесни сабор Руске православне цркве|помјесним саборима]], као и у избору патријарха московског и све Русије.
Предстојатељ Украјинске православне цркве од [[1992]]. године је митрополит кијевски и све Украјине [[Владимир Сабодан|Владимир (Сабодан)]]. За вријеме богослужења, предстојатељ се у цркви спомиње као ''„Господин и Отац наш“''.
 
Предстојатељ Украјинске православне цркве (од [[1992]]) митрополит је кијевски и све Украјине [[Владимир Сабодан|Владимир (Сабодан)]]. Дана [[24. фебруарафебруар]]а [[2014]]. године,у [[Кијев]]у Кијеву је одржано заседањезасједање [[Свети Синодасинод Украјинске Православнеправославне Црквецркве|Светог (Московскесинода Патријаршије),Украјинске православне цркве]] на ком је, због медицински оправдане спреченостиспријечености Високопреосвећеног Митрополита кијевског и све Украјинемитрополита Владимира да обавља дужности Поглавара Украјинске Православне Црквепоглавара, тајним гласањем на дужност местобљуститељамјестобљуститеља изабран Митрополитмитрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски).<ref>[http://www.pravoslavie.ru/srpska/68730.htm За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран Митрополит черновицки и буковински Онуфрије]</ref>
 
Према Уставу Украјинске православне цркве, највиши органи црквене власти и управе су: Сабор (помјесни сабор), Сабор епископа (архијерејски сабор) и [[Свети синод Украјинске православне цркве|Свети синод]] под предсједништвом [[Митрополит кијевски и све Украјине|митрополита кијевског и све Украјине]].
 
Украјинска црква се састоји из 4346 епархије,епархија уи којима се налазиима 5466 архијереја. (43По епархијскаподацима иод 11јуна викарних), и[[2008]]. броји око 10.900 црквених општина. У Украјинској православној цркви, има 8.962 свештенослужитеља (8.517 свештеника и 445 ђакона), ради око 20 школских установа (1 академија, 7 семинарија и 12 училишта). Постоји 175 манастира (85 мушких и 90 женских) у којима се налази 4.650 монаха и монахиња.
 
Изузимајући три области Галичине (Љвовске, Ивано-Франковске и Тернопољске), Украјинска православна црква сеје јављанајвећа највећом конфесијомконфесија на цијелојцјелокупној државнојтериторији територији[[Украјина|Украјине]].
 
== Види још ==
 
== Извори ==
{{Извори}}
* [http://mospat.ru/ru/documents/ustav/viii/ Устав Русской Православной Церкви, VIII. Самоуправляемые Церкви] {{ru}}
* [http://orthodox.org.ua/uk/node/6088 Состояние на 24 ноября 2009 год]
* [http://orthodox.org.ua/tserkva_i_derjavapage/religiyne_zakonodavstvo/dokumenti_ukrainskoi_pravo_0statut-upts Статут про управління Української Православної Церкви]
* [http://www.mospat.ru/ru/documents/ustav/169/ Устав Руске православне цркве]
* [http://orthodox.org.ua/tserkva_i_derjava/religiyne_zakonodavstvo/dokumenti_ukrainskoi_pravo_0 Статут про управління Української Православної Церкви]
 
== Спољашње везе ==