Сима Марковић — разлика између измена

Рођен је [[8. новембар|8. новембра]] [[1888]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Био је четврто дете Милоша и Анке Марковића. Отац му је био професор земљописа, историје и српског језика, као и директор Крагујевачке гимназије.

Године [[1907]]. завршио је [[Прва крагујевачка гимназија|Крагујевачку гимназију]]. Матурски испит полагао је код [[Михаило Петровић Алас|Михаила Петровића]], тадашњег изасланика министра за просвету и професора теоријске математике на [[Филозофски факултет БеоградУниверзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. Током школовања био је председник ђачке литерарне дружине „Подмладак“ кроз коју су током њеног дугог трајања прошли многи будући књижевници, научници и политичари.

Докторску дисертацију под насловом: „Општа Рикатијева једначина првог реда“, одбранио је [[26. јун]]а [[1913]]. године пред члановима Испитног одбора: Михаилом Петровићем и [[Милутин Миланковић|Милутином Миланковићем]]. Његов докторат је био други докторат из математичких наука одбрањен на [[БеоградскиУниверзитет универзитету Београду|Београдском универзитету]]. Већ наредне [[1914]]. године Сима Марковић полаже професорски испит.

Сима Марковић је до седмог разреда гимназије припадао радикалима, под утицајем оца Милоша, који је један од оснивача [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]], саборац и кум [[Никола Пашић|Николе Пашића]] још из времена [[Тимочка буна|Тимочке буне]] и спадао је међу најистакнутије представнике њеног левог крила. Под утицајем неких својих другова касније је пришао [[Социјал-демократијасоцијалдемократија|социјал-демократама]].

Под утицајем [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], све више се окретао политици и почетком [[1920е|двадесетих година]] посато је члан [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. На [[Други конгрес КПЈ|Другом конгресу КПЈ]], одржаном јуна [[1920]]. у [[Вуковар]]у, заједно са [[Филип Филиповић (револуционар)|Филипом Филиповићем]], такође математичарем, постаје први секретар [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]]. На изборима за Уставотворну скупштину одржаним [[1920]]. изабран је за народног посланика и председника клуба посланика КПЈ.

Почетком двадесетих година Симу Марковића, читав [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], као и целу земљу заокупља тзв. национално питање и то како у теоретском тако и у практичном смислу.

На конгресу [[Коминтерна|Коминтерне]] одржаном априла [[1921]]. године у [[Москва|Москви]], Сима Марковић је изабран за члана Извршног комитета. Тамо упознаје [[Владимир Лењин|Лењина]]а и зближава се са њим. У међувремену су донети [[Видовдански устав]] и Закон о заштити државе, који су били све неповољнији по КПЈ. Сима Марковић одлучује да се не враћа у земљу, већ у [[Беч]]у септембра [[1921]]. оснива Загранични комитет. Пред крај [[1922]]. године одлази у [[Југославија|Југославију]] где бива ухваћен и осуђен на две године затвора. Казну издржава у [[Пожаревац|Пожаревцу]], у истој ћелији у којој је пре четрдесет година лежао његов отац Милош, после Тимочке буне, а касније бива пребачен у [[Лепоглава|Лепоглаву]]. За време издржавања казне написао је две књиге, које су објављене [[1924]]. године. То су „Теорија релативитета“ и „Из науке и филозофије“.

После изласка из затвора Сима Марковић је води политичку и идеолошку борбу са противницима у КПЈ, око националног питања, односно питања очувања Југославије. Он је био на челу већине (тзв. „деснице“) и са великим угледом, посебно међу српским комунистима, али је против себе имао Коминтерну и [[Јосиф Стаљин|Стаљина]]а лично, који је против њега држао више говора. Јачањем Стаљинове диктатуре и енормног утицаја Коминтерне на КПЈ, насталом и услед осипања КПЈ, позиција Симе Марковића слаби и он на крају бива избачен из партије [[1929]]. године. Одлуку о избацивању сазнао је тек средином [[1930е|тридестих године]] од полиције док је био затворен.

Током тридесетих година објавио је већи број дужих чланака или књига као што су: „[[Алберт Ајнштајн|Ајнштајнова]]ова теорија релативитета“ ([[1929]]), „Комунизам у Југославији“ (на немачком), „Сељачко питање и аграрна криза“ ([[1932]]), „О покрету за реформу математичке наставе“ (1932), „Основни појмови политичке економије“ ([[1933]]), „Критички осврти I и II“ (1934, под псеудонимом др Василије Бунић), „Принцип каузалитета и модерна физика“ ([[1935]]) и „Прилози дијалектичко-материјалистичкој критици Кантове филозофије“ ([[1936]]).

После спектакуларног бекства из [[Босна (област)|Босне]], у коју је био протеран, Сима Марковић је преко [[Беч]]а, где се задржао једно време, заједно са супругом Браниславом, емигрирао у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. У Москви се запослио [[1. новембар|1. новембра]] [[1935]]. као научни сарадник Филозофског института Академије наука СССР-а. Током [[1936]]. припремио је за штампу научни рад „Дијалектички материјализам и савремена физика“.