Српска књижевност — разлика између измена

Најстарији рукопис и споменик старе српске књижевности писан на српском језику је [[Мирослављево јеванђеље]], литургијска књига од 362 странице писана у прелазној форми између [[старословенски језик|старословенског]] и [[Српскословенски језик|српско-словенског језика]]{{чињеница|date=09. 2009.}} која је написана осамдесетих година [[12. вијеквек|12. вијека]]а. [[Филологија|Филолошким]] анализама је утврђено да су на тексту радила два писара од којих се потписао само један у четири кратка записа и то као Глигорије, Глигор и Григорије. Постоје мишљења да је запис Версамелеон аутров потпис. Данас се то мишљење не заступа. Писано је за хумског кнеза [[Кнез Мирослав Завидовић|Мирослава]], сина [[Завида|Завидиног]], брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]].

Вјероватно је настало у манастисру Св. Петра и Павла у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]]. Постоји и теорија да је настало у [[Манастир Хиландар|манастру Хиландару]]. Урађено је фототипско издање у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]]. [[2001]]. године [[Унеско|УНЕСКО]] га је уврстио у своју бублиотеку „Памћење свијета“

* [[Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине|Награда за животно дело ДКВ]]

* [[Милица Стојадиновић Српкиња|Милица Стојадиновић Србкиња]]