Ђорђе Јанковић — разлика између измена

Руководилац је бројних археолошких истраживања на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и археологији Словена и Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса.<ref>Седов, В. В. ''Славяне: Историко-археологическое исследование'', Москва, 2002, стр. 117.</ref> На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о [[Прапостојбина Словена|подунавском пореклу Словена]]<ref>Јанковић Милица и Ђ. Јанковић. ''Словени у југословенском Подунављу'', Музеј града Београда, Београд 1990.</ref><ref>[[Предраг Пипер|Пипер, Предраг]]. [http://www.rastko.rs/filologija/ppiper-slavistika_c.html#_Toc500133079 ''Увод у славистику'' 1, одељак „Словени у светлу археолошких истраживања“], Пројекат Растко, 2002.</ref> и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.<ref>-{Alinei, Mario.}- [http://www.continuitas.org/texts/alinei_interdisciplinary.pdf -{„Interdisciplinary and linguistic evidence for Palaeolithic continuity of Indo-European, Uralic and Altaic populations in Eurasia, with an excursus on Slavic ethnogenesis“}-], -{''Quaderni di Semantica'' 24, 2003, pp. 187-216.}-</ref><ref>„(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ у: Тодоровић, Ивица. [http://www.etno-institut.co.rs/files/gei/61_1/11%20ivica%20todorovic%20sr.pdf „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“], ''Гласник Етнографског института САНУ'', LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.</ref>