Образовање у Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
мНема описа измене
Ред 81:
* Одличан (5) — оцена за стварање система знања и логичко повезивање садржаја
 
Више школе и универзитети ученике оцењују оценама од 1 до 10, где је 6 најмања пролазна оцена, коју студенти морају добити за наставак школовања. Сем тога, оцене за први разред осноцнеосновне школе су ''описне'' — предавачи у ђачке књижице уписују своја запажања у вези са одређеним учеником, каи и предлоге за даљи напредак.
 
=== Страни држављани ===
Ред 113:
 
=== Пријемни и завршни испит ===
Када ученик заврши осми разред, може да бира да ли жели да настави образовање. Међутим, Национална стратегија развоја образовања до 2020. предвиђа обавезно и средње образовање, а министар образовања [[Жарко Обрадовић]] је рекао да, иако ће стратегија бити примењивана у будућности, њена примена захтева уставне промене.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/309985/Srednja-skola-obavezna|title=Средња школа обавезна|publisher=Блиц Онлајн|accessdate = 30. 8. 2013.}}</ref> [[ЗвршниЗавршни испит]] за ученике основних школа је обавезан од школске 2011/12. године. Он се састоји од теста из [[Математика|математике]] и [[Српски језик|српског]], од којих сваки носи по 20 бодова. Ученици добијају и бодове из основне школе, који се добијају тако што се саберу просечне оцене не крају шестог, седмог и осног разреда, а добијени збир подели са четири. Тако је могуће добити највише 60 бодова на основу успеха у основној школи.<ref name=konkurs>{{cite journal|title=Конкурс 2012—2013|journal=Просветни преглед|volume=за упис у средњу школу|pages= 4-14}}</ref>
 
Ученици који су шести разред завршили у иностранству, аутоматски добијају 20 бодова за тај разред. Сем тих 100 бодова, ученици добијају и додатне бодове за остварени успех на такмичењима која организују стручна друштва призната од стране министарства. Тако ученици могу добити од четири бода за треће место на републичном, до 20 бодова за прво место на међународном такмичењу.<ref name=konkurs/> Од школске 2013/14. године, планира се увођење трећег испита, који би обрадио ''природно-друштвено'' градиво — [[биологија]], [[историја]], [[физика]], [[географија]] и [[хемија]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:373344-Probno-testiranje-za-djake-sestog-razreda|title=Пробно тестирање за ђаке шестог разреда|publisher=Новости|accessdate = 30. 8. 2013.}}</ref> Сем завршног, организује се и [[пријемни испит]] за ученике који желе да упишу посебне смерове — [[специјално образовање]], [[Математичка гимназија]], [[филолошка гимназија]], [[двојезичка настава]], [[балетска школа]], [[музичка школа]], [[ликовна школа]].<ref name=konkurs/>
Ред 120:
[[Средња школа]] представља трећи део образовања уопштено и први део необавезног образовања у Србији.<ref>{{cite web|url=http://www.mpn.gov.rs/prosveta/page.php?page=77|title=Средње образовање и васпитање|publisher=МПНТР РС|accessdate = 30. 8. 2013.|archiveurl=http://archive.is/4wjn|archivedate = 21. 12. 2012.}}</ref> Постоје две врсте средњих школа — гимназије и стручне школе. У оба случаја, ђаци добијају учионице у којима имају предмете за које није потребна наставна опрема, док за остала предмете имају кабинете и радне просторије — лабораторија из хемије, експериментална просторија из физике и радна просторија из биологије, на пример.<ref name=info/>
 
* [[Гимназија]] траје четири године, пружа опште и широко образовање, а ученици добијају [[Средњошколска диплома|гимназијску диплому]]. Само мали број послова приступан је ученицима који су завршили гимназију без даљег образовања. Две [[Образовање надарених|посебне гимназије]] су [[Математичка гимназија]], која уписује ученике од 12 година (седми разред основне школе) па на више, [[Филолошка гимназија|филолошке гимназије]], које нуде специјализовано образовање у вези са [[Лингвистика|језицима]], као и [[Спортска гимназија|спортске гимназије]], са посебним освртом на [[спорт]];
 
* [[Стручна школа|Стручне школе]] специјализују ученике у одређењим пољима и награђују их [[Стручна диплома|стручном дипломом]]. Постоје две врсте стручних смерова — четворогодишњи (релативно широко образовање са могућношћу даљег наставнанаставка) и трогодишњи (скоро па сасвим усмерено образовање без великих могућности даљег наставка).
 
Ученици у реалним гимназијама бирају смер који одређује обим градива из одређених предмета. Већина гимназија има ''природно-математички''<ref>{{cite web|url=http://www.gimnazijastefannemanja.edu.rs/sadrzaj/prirodno%20matematicki%20smer.pdf|title=Природно-математички смер|publisher=Гимназија „Стефан Немања“|accessdate = 30. 8. 2013.}}</ref> и ''друштвено-језички'' смер.<ref>{{cite web|url=http://www.gimnazijastefannemanja.edu.rs/sadrzaj/drustveno%20jezicki%20smer.pdf|title=Друштвено-језички смер|publisher=Гимназија „Стефан Немања“|accessdate = 30. 8. 2013.}}</ref> Међутим, постоји још смерова, као што су ''општи тип'',<ref>{{cite web|url=http://www.gimnazijastefannemanja.edu.rs/sadrzaj/opsti%20smer.pdf|title=Општи тип|publisher=Гимназија „Стефан Немања“|accessdate = 30. 8. 2013.}}</ref> ''информатички смер'',<ref>{{cite web|url=http://www.gimnazijapozega.edu.rs/vesti.php?id=29|title=Информатички смер|publisher=Гимназија „Пожега“|accessdate = 30. 8. 2013.}}</ref> ''филолошки смер'',<ref>{{cite web|url=http://www.gimnazijastefannemanja.edu.rs/sadrzaj/filoloski%20smer.pdf|title=Филолошки смер|publisher=Гимназија „Стефан Немања“|accessdate = 30. 8. 2013.}}</ref> и многи други. Нови предмет у гимназијама је трећи страни језик — [[латински језик]] традиционалног изговора западног стила, док филолошке гимназије нуде и [[Старогрчки језик|старогрчки]] или [[кинески језик]].<ref name=info/>