Википедија

Брајковац (Лазаревац) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м kršenje ap, kopirano sa interneta
Ред 131:
{{ЗанимањаНасељаСрбија|206|35|-|52|61|9|20|4|8|9|90|28|-|7|15|1|3|6|11|2|296|63|-|59|76|10|23|10|19|11|-|-|3|-|1|4|-|-|-|1|-|1|5|9|-|-|-|1|1|-|4|5|10|4|-|-|1}}
 
== Историја ==
Последње веће насеље у региону Београда југоисточно од Лазаревца. До почетка 20-тог века је било у саставу Качерског среза, потом је припало Колубарском срезу и у току свога постојања је 3 пута мењало име. Према старим документима први пут се помиње у путопису Евлије Челебије из 1664 године када је путописац кроз њега прошао идући према Херцеговини. Тада се село звало Гуњица. За време Турске владавине је променило име у Смрдљиковац. Према народном предању добило је овај назив због смрада који се ширио од побијених Турака које су хајдуци дочекивали у гудурама на северној страни . Ту су их остављали да труну. По другој верзији се име везује за једну врсту смрдљиве липе, која је ту расла а и данас је има у Ровачи, Јовичића крају. По трећој варијанти име је добило по смрдљивој, сумпорној води која се налази испод Весине куће. Данашњи назив села се везује за Миливоја Блазнавца, министра ратног у влади Краља Александра Обреновића.
 
Легенда каже: Решио господин министар да о једној сеоској светковини посети брата Чедомира и буде му гост. Опазили подчињени министрово ужурбано спремање па га упиташе:
 
Госн Милисаве, (тако су га из милоште звали) ви се спремате на неки далеки пут?
 
Не, идем брату Чедомиру у село Смрдљиковац на светоИлијску преславу-одговори министар.
 
Лепо је то са ваше стране, госн министре, али није лепо име места у које идете.
 
Е, идем у село под овим именом, а кад се вратим, зваће се другчије-одговори министар.
 
 
 
Тако и би. Дошао брат брату у госте и када се лепо почастио изашао међу људе, а сво село изишло да види министра, Чедомировог брата. Две девојке у народној ношњи донесоше мед и хладне воде у крчагу да се послужи министар у знак добродошлице и када он то учитни, упита:
 
Откуда вам, девојке, тако хладна и пријатна вода
 
Из извора који се налази поред ваших ногу - одговорише.
 
А како вам се зове тај извор?
 
Брајковац - одговорише. Толико је јак да и воденицу покреће додадоше
 
Е, лепо, пошто ваше село нема лепо име, слажете ли се да је у Београду средим да се ваше село зове именом овог лепог извора ?
 
Пошто се сви сложише, село доби ново име и носи га до данашњих дана.
 
Први писани траг датира из 1899 године. За центар села, који мештани називају и варошицом, везана је ова легенда:
 
У давна, предавна времена на мосту данашнеј варошице било је језеро у коме је живела аждаја и досађивала људима. Да би се ослободили напасти, договоре се да у језеро пусте виловитог бика коме ће челиком најпре оковати рогове. Таквог бика нађу код неког Радаковића. Пустивши га у језеро, бик нађе аждају, прободе је те нестане страха и невоље меду људима, али са њом нестане и језеро, а и Радаковићи, за које се казује да их је било 17 коса, сви изумру.
 
Археолози нису још истраживали ово поднебље у тој мери да би помогли као помоћна историјска наука научној мисли да утврде која то стара грађевина, гвоздена оруђа, као врхови копља, као и нека стара гробља које га су Брајковчани прозвали Медвеђе гробље то као и многа друга открића чекају стручњака археолога да одреде шта је ту научно а шта је измишљено од стране научника који нису склони да утврде стварну научну чињеницу. Као и то да је по другом саопштењу медвед на том месту удавио дете. Ранков Рт се назива по хајдуку Ранку, кога је на том месту убио друг Радован Симоновић око 1850. године. У потоку испод Ранковог рта постоји удубљење у стени, за које се казује, да је то стопа Марка Краљевића. Балијин Гроб су зове по неком “балији” који је ту сахрањен. У кусањи поред старог пута, има неколико камених надгробних споменика без натписа и орнамената. Поред старог пута, који је водио од Београда за Ужице, постоји камени надгробни споменик са натписом из 1831. "Швабин гроб", који је по својој прилици, из времена Аустријске окупације овог краја у 18. веку. Недалеко од Швабиног гроба је Збеговиште, где се народ крио за време Турака, да би избегао њихова насиља. Црква брвнара је подигнута на темељима неке црквине. Она је обновљена 1904. године и слави Св. Ђорђа. Литија се носи за време Турака. Код старог извора Брајковца одржава се народни сабор о Св. Илији. Казује се да је ово сакупљање народа код старог извора Брајковца остало још из времена Турака.
 
 
 
Као што се види, истраживачи при проучавању историје Брајковца морају да предпостављају чињенице које нису доказане и археолошки потврђене тако да би археолози требали више пажње да посвете проучавању археолошких открића на овом терену.
 
Кроз Брајковац пролази и стари пут којега сељаци називају Господарски пут по којем је пролазио Господар Јеврем Обреновић од Крагујевца за Ваљево и обратно.
 
Истина је да се село помиње као Смрдљиковац у изворној грађи још од 1664. Под тим именом је унето и у Ебшелвицову карту из прве половине 18. века. Како смо навели, Брајковац је старо насеље које се спомиње још 1664. али ипак нисам успео пронаћи колико је ово насеље имало кућа у Карађорђево време, или бар у почетку Милошеве владавине, када се обично у Милошевим тефтерима налазио потпис кућа и душа. И тако, у 1844. у Брајковцу је било 78 кућа са 494 душе. Данас у њему има, односно пред други светски рат, било је 42 рода са 174 куће. Изгледа да је прво насеље било у Кусањи између потока Криваје и реке Оњега. Ту је пронађена црквина, те су и насеље почело да помера према Трнавцима.
Прва школа у Брајковцу (тада Смрдљиковцу) отворена је 1866 године у кући Маринка Блазнавца коју су мештани откупили. Адаптација је трајала 5 година и од тада се број ђака знатно повећавао. Школски простор је био не довољан за велики број ученика па је 1912 године сазидана нова школска зграда. У овој згради Брајковчани су се школовали до 1999.године када је отворена нова школска зграда.
 
Изградњом нове школе пре другог св. рата у Брајковцу почела је једна нова епоха која је трајала до доласка данашњих револуционера.
 
== Брајковац данас ==
 
Село БРАЈКОВАЦ налази се већим делом по брдима, а само мањим делом уз речицу Оњег. Са јужне стране се граничи са селима Шуцима и Калањевцима док му је источни сусед село Крушевица. Југозападно се налази село Дудовица, западно село Барзиловица а на северу се граничи са насељеним местом Трбушницом.
 
Село је углавном пољопривредног типа и окружују га шумовити предели, а и средишта су ливаде, житна поља, воћњаци, малињаци и мањим делом виногради. По својој класи и структури, земљиште се претежно користи за основне житне културе, а развијено је воћарство и сточарство.
 
 
 
Брајковац је на јужној страни Београда и удаљен је око 77 километара. Удаљеност од Лазаревца 13, од Аранђеловца око 23, од Љига 17 и од Белановице 9 километара.
 
Окренуто је југу, а са севера је заклоњено од хладних ветрова брдима Малим Висом и Просеком. Куће су растурене по странама брда и косама, понегде груписане по родовима. Насеље је разбијеног типа и дели се на ове крајеве: Прошек- у коме су родови Живковићи и Симеуновићи; Арнаутско Поље је између сеоског пута и Дубова Брда, у њему су куће рода Оташевића. Крај Кик је под брдом Киком, у њему су куће родова Маринковића и Миловановића. У крају Бабиној Реци су куће родова Станошевића и Блазнаваца.
 
 
 
У крају Дебелом Брду су куће Радосављевића, Васиљевића, Лазаревића (Марковића) и Ђенадића. Крај Медвеђе Брдо је више саставака сеоских речица Плочника и Брзака. Крај Липовито је више извора Киселе Воде, у њему су куће родова Станића. Крај Трнавци су у средини села. Овај крај је назван по Чачанском селу Трнави, одакле су се доселили родови Вишњићи, Обрадовићи и Радовановићи. У крају Палежу су куће рода Станишића. С леве стране реке Оњега је заселак Оњег, у коме се населио род Тувекчије, данашњи Петровићи и Јокшићи (Јовановићи).
 
У средини села однована је ''варошица'' како је мештани најчешћ зову. Центар се више стихиски развијао углавном око некадашњих кафана, занатских радњи, Општине и Школе. Данас се у центру налазе Дом Културе (бивши Соколски Дом) у коме су Месна канцеларија, Амбуланта, Предшколска установа (дечији вртић), просторије за нову Пошту, Задружне просторије, велика сала за културне и друге манифестације и кафана. Посебно место у центру заузима стара и новоизграђена Основна школа ''Михаило Младеновић Сеља'' са својим пратећим објектима и учитељским становима. У центру су и неколико продавница, Ветеринарска станица, лепо урађено и ограђено фудбалско игралиште са свлачионицом и тридесетак нових породичних кућа које овом делу села даје све лепши изглед.
 
Недалеко од центра налази се црква брвнара која представља значајан културно-историски споменик и она је под заштитом. По предању црква је црква је пренесена на леђима и воловском запрегом из Берисаве код Белановице. Тамо је направљена пре сто педесет година, а исто толико је и у Брајковцу. Приликом преноса, по том истом предању, њене двери су дате цркви у Јарменовцима, где се и сада налазе.
 
 
 
Црква није у центру села где се налазе и остале установе, већ је смештена у потоцима и далеко од насеља и путева, како би се сачувала од турских паљевина. Од пута Лазаревац-Брајковац асфалтиран је модеран пут и направљен леп паркинг поред лепо ограђене порте.
 
Село има добру изворску воду, главни извори : Брајковац, Швабина стублина, чесме Смрдљаковац или Кисела Вода, као и три безимена извора киселе воде. Кроз село Брајковац протиче Оњег, примајући у своје воде притоке Брзак, Ликарницу, Дубоки Поток, Гиловачки Поток, Срнин Поток и Плочник, Црнишава, Бабин поток, Криваја, Грабовита, а има доста и бунара.
 
У Брајковцу има њива и ливада које носе називе: Ранков Врт, Заломити поток, Танка Коса, Срна Јаруга, Церје, Кулин, Липа, ово су све заједничке шуме. Док су испаше на брдима Чакљановцима, Миладровцима, Кљештавици, Нишану, Дубвом Брду, Крстој Липи, Кику, Голом брду, Малом вису, Новаконом брду, Путном брду, Медвеђем брду и Дебелом брду.
 
Док њиве и ливаде су Језеро, Парлози, Дубровачка страна, Медни пут, Градинска, Мучија стена, Требиње, Палеж, Просек, Арнаутско поље, Петлача, Трнавци, Мокро поље, Табориште, Кусања, Пасовина, Липовито, Балин гроб, Ранков врт, Милетина ливада.
 
У Милетиној Ливади, недалеко од Киселе Воде, има остатака старих грађевина. На том месту се у земљи налазе гвоздена оруђа у облику малих ²раоника² вероватно врхови копља. По предању ту су били дворови неког властелина Милете, који су били покривени бакром и оловом. Милета је, казује се, неговао паунове. На Медвеђем Брду постоји старо гробље, које се зове Медвеђе Гробље. По предању у потоку Брзаку некада је било медведа, па је на месту старог гробља медвед удавио неког човека који је ту први сахрањен. По другом саопштењу медвед је на том месту удавио два детета.
 
У последњих 10'так година многа домаћинства су природним падом увела воду у своје домове из Барзиловачких изворишта око Студенца и других којих изнад каменолома и његовој околини има преко 20. Добре киселе воде има код Весине куће и у Милосављевића мајдану. Кроз село протиче речица Оњег примивши Бабину реку а ова Плочник. У време највећих суша ни једна од њих не пресушује. Насеље је разбијеног типа које се дели на крајеве: Просек, Арнаутско поље, Дубова брда, Киково, Бабиној реци, Дебело Брдо, Медвеђе Брдо, Липовито, Трнавци, засеок Оњег. Сваки од ових крајева има своју историју. Своје њиве и ливаде Брајковчани имају у равницама Оњега и потока, а у последње време и у брдима. Од пашњака у вишим деловима села добили су добре оранице које у летњем кишном перијоду имају веће приносе пшенице него у равницама. Међу познатије ливаде спадајуЧ Милетина ливада, Медени пут, Давориште, Мокро поље, Травњаци, Балин гроб, Липовито, Арнаутско поље, Дудовичка страна, Језеро, Петлача и Спасовина.
 
 
 
Испаше има мање у равнијем делу а више у брдском пределу села. Шуме су већином у друштвеном власништву, а скоро свако домаћинство поседује од пола ара до неколико хектара. Већи друштвени поседи су на Липаку, Кулини, Црниној јарузи, Заломитном потоку, Церју, Танкој коси и Ранковом рту. Испод Ранковог врта, који је име добио по хајдуку Ранку којег је 1850 године убио Радован Симуновић налази се удубљење за које се везује веровање да је то стопа Марковог Шарца, а друга се налази у селу Кључу изнад Мионице.
 
Када кренете лепим асфалтним путем из Лазаревца и стигнете на сам врх Стубичког виса пред вас пуца видик од Вагана и Острвице на Руднику. У првом плану те огромне слике је село Барзиловица, а она баш одавде почиње. Серпентинама се спуштате низ стрму страну преко Витковице пуних 2,5 км и стижете до куће Мирослава Недића, а одатле се нижу домови Брајковачких домаћина низ Путно брдо које спада у наручје варошице Брајковац.Дужина овог дела асвалтног пута износи 12 км. Даље путем настављате преко села Шутаца и Калањеваца до Белановице. Аутобуским превозом у дужини од 16 км доживећете изузетно пријатну вожњу од Лазаревца до Белановице и скратићете пут за 20 км кренете ли заобилазним путем птреко Качерске ћуприје, Ивановаца и Пољаница.
 
 
 
О лепоти и природним богатствима овога села је писао доктор Јован Цвијић који је дословце истакао "На подручју од Боговађе до Вагана изнад села Чибутковице, Барзиловице, Брајковца, Бистрице, Трбушнице, Крушевице и Прогорелаца сучељавају се ваздушне струје Јадранског и Црног мора стварајући код људи питомо раqсположење. У тим селима има више врста минералних вода, у изобиљу има извора и бунара са здравом пијаћом водом, а и богатство шума је посебна драж овога дела Београдске Колубаре." Поменута насеља се пружају од севера ка југоистоку па дужина сунчевог сјаја у току године одвде достиже и до 2300 сати. Све ове погодности ни једно од поменутих села није искористило у развијању туризма. Брајковчани су умели да цене богатство вода па су на извору киселе воде испод Весине куће подигли лепу спомен чесму а у подножју Медвеђег брда у сарадњи са хигијенским заводом из Београда 1938 год. подигли су на атару имања Бранислава Станковића леп споменик пијаћој води.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Брајковац_(Лазаревац)”