Антони Гауди — разлика између измена

'''Антони Гауди''' ({{јез-кат|Antoni Gaudí i Cornet}}; [[Реус]] [[25. јун]] [[1852|1852.]]. — [[Барселона]], [[10. јун]] [[1926|1926.]]) био је [[Шпанија|шпански]] и [[Каталонија|каталонски]] [[архитекта]], познат по свом јединственом стилу и изузетно индивидуалистичком [[дизајн]]у, који је широко распрострањен у престоници [[Каталонија|Каталоније]], [[Барселона|Барселони]].<ref>{{cite web|url=http://www.biography.com/people/antoni-gaud%C3%AD-40695 |title=Antoni Gaudí Biography - Facts, Birthday, Life Story |publisher=Biography.com |date= |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref> Саграда Фамилиа (-{Sargada Familia}-, [[1909]]), његово ремек-дело данас је једно од најпосећенијих [[споменик]]а у [[Шпанија|Шпанији]]. Гаудијев рад достигао је велику распрострањеност и популарност, због чега је дошло до појаве безброј студија посвећених проучавањем баш његовог стваралаштва.

Између [[1984|1984.]]. и [[2005|2005.]], седам његових дела je проглашено [[светска баштина|светском културном баштином]] [[Унеско|Унеска]].<ref>{{cite web|url=http://mikerobbers.hubpages.com/hub/sevenwondersofgaudi |title=Antoni Gaudi - 7 Architecture works |publisher=Mikerobbers.hubpages.com |date = 4. 4. 2013. |accessdate = 5. 12. 2013.}}</ref>

Гауди је рођен у малом градићу [[Реус]], провинција [[Тарагона]], [[Шпанија]], [[1852|1852.]]. године. Око његовог тачног места рођења се такмиче градићи [[Риудомс]] и [[Реус]], иако већина његових биографа сматра да се родио у [[Реус]]у. Потиче из породице казанџија и котлара.<ref name=autogenerated4>www.znanje.org</ref> Родитељи су му били Франсеск Гауди Сера и Антонија Корнет Бертран.<ref name=autogenerated4 />

Гауди је студирао архитектуру на Вишој техничкој школи архитектуре у [[Барселона|Барселони]] од [[1873|1873.]]. до [[1877|1877.]]. Због недостатка новца, упоредо са студијама, ради као технички цртач и понекад као дизајнер намештаја.<ref name=autogenerated4 /> Пошто је те послове одлично радио, за различите пројекте га унајмљују двојица познатих [[Каталонија|каталонских]] архитеката, [[Ђузеп Фонтсере]] и [[Ђоан Марторељ]].

[[1878|1878.]]. дипломира и добија свој први посао и то за градску расвету града [[Барселона|Барселоне]]. Прво велико Гаудијево дело је кућа произвођача опека [[Мануел Винценс|Мануела Винценса]]. Каријера му креће узлазном путањом. Почиње да ради за свог главног покровитеља, прозвођача текстила, [[Еусеби Гуељ|Еусебиа Гуеља]].

Једна од витрина коју је дизајнирао за познато обданиште, Каса Корнеља у [[Барселона|Барселони]], бива изабрана за Универзалну изложбу у [[Париз]]у, [[1878|1878.]]. године. Тај чин прави заокрет у професионалном и приватном животу младог Гаудија.<ref name=autogenerated4 /> [[Еусеби Гуељ]], један од уважених послодаваца текстилне индустрије у [[Каталонија|Каталонији]], био је импресиониран елеганцијом и модерним стилом те витрине, те је постао Гаудијев главни клијент и мецена, по коме ће касније добити име [[Парк Гвељ|Парк Гуељ]].<ref name=autogenerated4 />

[[1883|1883.]]. Гаудију се обраћају да преузме грађење цркве [[Саграда фамилија|Саграда Фамилија]]. Градња те цркве испуњава последње године његовог живота, а сама је грађевина постала симбол његовог ревног, [[аскеза|аскетског]] [[католицизам|католицизма]], који је био изражен у старијој доби.

[[модернизам|Модернистичком]] препороду [[Каталонија|каталонске]] уметности припада и дело архитекте Антонија Гаудија. Прва Гаудијева дела одликују се [[неоготика|неоготским]] елементима, док ће му меценство породице Гуељ омогућити неограничено експериментисање са стиловима и материјалима. Међу првим резултатима те сарадње ће бити [[Парк Гвељ|Парк Гуељ]] (-{Еl Parque Güell}-) из [[1990|1990.]]. године, комплекс стамбених објеката и дворишта у предграђу [[Барселона|Барселоне]], где архитекта користи маштовите органске облике, вишебојну керамику и декорацију карактеристичну за [[ислам]]ску или [[мудехар]] уметност.<ref name=autogenerated2>Svet hispanistike, Dalibor Soldatić i Željko Donić, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011</ref> [[Парк Гвељ|Парк Гуељ]] је познати комплекс [[Антони Гауди|Гаудија]], који је ту и живео последњих двадесет година свог живота. Парк је прво био део комерцијалне неуспешне стамбене зоне, а касније је претворен у градски врт. Изграђен је у Гаудијевом препознатљивом стилу. Таласасти облици и стубови са мозаицима од поломљених керамичких плочица (посебна техника коришћена у каталонском модернизму [[тренкадис]]). Улаз у парк је слободан, али се улаз у Гаудијеву кућу, у којој се налази намештај који је он дизајнирао, плаћа. Кључно место у парку је главна тераса, окружена дугачком клупом у облику морске змије. Велики пролаз на највишој тачки парка пружа најбољи поглед на [[Барселона|Барселону]]. Ова палата је [[1969|1969.]]. проглашена историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а [[1984|1984.]]. [[Унеско|УНЕСКО]] ју је ставио на листу светске баштине.<ref name=autogenerated3>[http://www.znanje.org/i/i27/07iv05/07iv0529/kultura.htm kultura<!-- Bot generated title -->]</ref> У уређењу градских кућа [[Батљо]] (-{Casa Batlló}-) и [[Мила]] (-{Casa Milà}-), Гауди руши устаљене архитектонске манире. Прву грађевину прекрива сјајним керамичким плочицам и додаје јој гвоздену ограду. Зграда коју је реновирао Гауди за текстилног магната [[Јозеф Батљо|Јозефа Батљоа]] је лако препознатљива по својим балконима необичних облика. Богато [[прочеље]] , украшено керамиком и стаклом, од националног је интереса, као и необична кровна конструкција валовитог облика, те мали стуб са крстом на врху испод којег је златним словима исписан [[анаграм]] " [[Исус]] , [[Марија]] и [[Јосиф]] ". Ова кућа је такође [[1969|1969.]]. године проглашена историјско-уметничким спомеником.<ref name=autogenerated3 /> [[Кућa Батљо|Кућу Батљо]] становници [[Барселона|Барселоне]] зову још и [[Кућа од костију]] (-{Casa dels ossos}-), пошто њена спољашња структура подсећа на [[скелетни систем|скелет]] . Била је пројектована као породична кућа средњег [[сталеж]]а. Типичан је пример Гаудијеве архитектуре са неправилним облицима. Велики део фасаде је прекривен мозаицима [[тренкадис]], а кров је лучан и подсећа на леђа змаја (још један типичан Гаудијев симбол). Другу грађевину, кућу [[Мила]], конструише разноврсним материјалима дајући јој [[органски]] облик стеновите планине из чије унутрашњости бујају грмови од кованог гвожђа (отуда име [[Ла Педрера]], [[Каменолом]] ).<ref name=autogenerated2 /> Спољашња страна представља изванредну илустрацију Гаудијеве креативне моћи остварене у камену. Камени блокови и предње стране су повезани потпорним зидовима и на тај начин је повезана читава грађевина. Посебан шарм дају и [[бакар]]не балконске ограде необичне структуре. Унутрашњи део куће није централно повезан па се до појединих делова кућа долази лифтом или унутрашњим степеницама. Али најнеобичније уметничке форме се налазе на крову, а најнеобичнији од њих су [[димњак|димњаци]] и [[вентилациони отвор]]и од белог [[мермер]]а и украсних цигли или обојеног стакла од којих су изведени [[апстрактност|апстрактни]] облици модерне уметности. Мотиви за облик крова су узети из [[маринска|маринске]] [[флора|флоре]] и [[фауна|фауне]]. Године [[1969|1969.]]. проглашена је историјско-уметничким спомеником од националног интереса, а [[1984|1984.]]. године [[Унеско|УНЕСКО]] ју је ставио на листу [[каталонски језик|каталонског]] националног богатства. Године [[1986|1986.]]. зграда је преуређена од стране [[Fundacio de la Caixa de Catalunya]], која је сада прочеље првог спрата као соба за изложбе. Прозори с предње стране су познато Гаудијево дјело, познато под називом [[Espei Gaudi]].<ref name=autogenerated3 /> ПЕДРАЛБЕС - ова палата је изграђена [[1921|1921.]]. године од стране Бона и Пуига и Де Паула Небота на месту резиденције краља [[Краљ Алфонсо XIII|Алфонса XIII]], коју је поседовала Гуељова породица која није ту боравила. Палата је проглашена историјско-уметничким спомеником од националног интереса [[1931|1931.]]. године, када је уједно постала и власништво града [[Барселона|Барселоне]]. У јавној је употреби још од [[1960|1960.]]. године и у њој се налазе колекције керамичког музеја, једних од најважнијих овог типа у [[Шпанија|Шпанији]], са комадима који датирају још из 12. века.<ref name=autogenerated3 /> АМАТЛЕР - ову кућу је пројектовао Пуиг и Цадафалцх [[1980|1980.]]. године на месту раније грађевине. Богато украшена предња страна изграђена је од ситних мозаичких елемената помешаних са разним западњачким стиловима, док је остатак зграде у [[неоготика|неоготичком]] стилу. Зграду с предње стране украшавају мали прозори необичних облика украшених алегоријским мотивима модерног сликарства. Године [[1976|1976.]]. Аматлерова кућа је проглашена историјско-уметничким спомеником националног интереса.<ref name=autogenerated3 />

Али поред свих ових достигнућа Гауди напушта овај пројекат због несугласица у вези са једним делом катедрале. Гаудијева грађевина од великог значаја је [[Casa Batllo|Кућа Батљо]]<ref name=autogenerated1 />. Изграђена је између [[1905|1905.]]. и [[1907|1907.]]. године. Становништво [[Барселона|Барселоне]] је назива кућа од костију (-{Casa dels ossos}-)пошто њена спољашњост подсећа на структуру коштаног скелета. Кућа је типичан пример Гаудијеве архитектуре. Неправилни облици доминирају архитектуром овог здања. Велики део фасаде је прекривен [[мозаик|мозаицима]] направљеним од поломљених керамичких плочица, који се зове тренкадис, техника која је веома типична за скоро сва Гаудијева дела. Кров је лучан и подсећа на леђа змаја (змај је такође један од типичних симбола Гаудијеве архитектуре). Стубови су у облику костију, а терасе подсећају на лобање. Гауди [[1908|1908.]]. године предлаже изградњу [[Hotel Attraction|Хотела Атракција]]. Предвиђено је да достигне висину од 360 метара што је за то време било неизводљиво тако да овај пројекат није ни био спроведен у дело. Данас постоји само скица овог хотела.