Камило Хосе Села — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Доктори наука помоћу геџета HotCat
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 29:
Године 1944. Села је објавио још два романа: “Павиљон одмора” и “Нова лутања и невоље Ласариља с Тормеса”. Први је проистекао из Селиног боравка у једном опоравилишту за туберкулозне болеснике, а други, пастиш првог пикарског романа, “Ласариља с Тормеса”, покушај је да се актуелизује пикарски жанр, и уједно књига која најављује један од Сели веома драгих жанрова, путопис.
 
Његово најпознатије дело „Кошница“ ({{јез-шп| La Colmena}}) објављено је 1951. године. Необичне хронологије и с великим бројем ликова (више од триста), дело на иновативан начин говори о послератном [[Мадрид]]у. Ово је Селин први роман који прихвата ону струју шпанске књижевне традиције што полази од Лопеове Фуентеовехуне ({{јез-шп| Lope de Vega "Fuenteovejuna"}}), чија је главна одлика колективни јунак. У ствари, реч је о једном веома амбициозном делу, чији је наслов само друго име за [[Мадрид]] из времена одмах после грађанског рата, док је још трајао [[Други светски рат]]. Кошница је галерија ликова, најразличитијих типова, пореклом из разних друштвених слојева, који су сви, међутим, јадници, понижени и увређени, предани својим ситним пословима, прљавим сплеткама, просјачењу, зеленашењу, опхрвани свим могућим несрећама и невољама, али такав живот прихватају са потпуном природношћу; како би све то успео да обухвати на три стотине страница, аутор исписује одвојена, кратка, и на први поглед неповезана поглавља. <ref>http://polja.rs/polja425/425-1.htm Биографија Камила Хосеа Селе - Александра Манчић</ref> Она је, као таква, учврстила Селин углед код критике и публике. На његов стил је утицао шпански реализам, посебно [[Мигел де Сервантес]] и Бенито Перес Галдос, као и савремени [[Енглеска|енглески]] и [[Француска|француски]] аутори као што су Џојс и [[Жан Пол Сартр|Сартр]]. Селин типични стил - [[Сарказам|саркастични]], често [[Groteska|гротескни]] облик [[Реализам|реализма]], одражава се у „Кошници“.<ref>http://www.britannica.com/EBchecked/topic/101160/Camilo-Jose-Cela Камило Хосе Села - Кошница </ref> Требало би нагласити и да је ово, као и нека друга Селина дела, прво објављено у [[Аргентина|Аргентини]] зато што је Франкова влада, повезана с [[РимокатоличкаКатоличка црква|Римокатоличком Црквом]], његова дела забранила због неморалности садржаја све док Мануел Фрага Ирибарне, министар информација и туризма франкистичке владе, није лично одобрио његово штампање.<ref>http://www.trablmejker.com/emisije.php?em=44&ep=2229 Забрана објављивања Селиног дела</ref>
 
Један од његових [[Авангарда|авангардних]] романа јесте „Сан Камило, 1936“ ({{јез-шп|San Camilo, 1936 }}) из 1969. године. Ово Селино дело написано је као непрекидан ток свести. То је фреска једне епохе, представљене до најситнијих детаља, праћена низом размишљања о свему што се догађа. Села је касније написао бројне романе: „Христос против Аризоне“ ({{јез-шп| Cristo versus Arizona}}), „Мазурка за два мртваца“ ({{јез-шп|Mazurca para dos muertos}}), „Крст Сан Андреса“ ({{јез-шп|La cruz de San Andrés}}), „Шимшир“ ({{јез-шп|Madera de boj}}) итд.
Ред 56:
 
== Легенда о Сели ==
Један од најбољих шпанских модерних писаца био је доушник [[ФранцискоФрансиско Франко|Франковог]] [[Фашизам|фашистичког режима]] и издао своје колеге интелектуалце током [[1960|1960-их]] година, према скоро откривеним званичним подацима. Камило Хосе Села, последњи Шпанац који је добио [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]], наставио је да даје информације против писаца и академаца и након што су они мислили да се прикључио настајућем реду [[Дисидент|дисидентских]] писаца.
Ово је открио добро познати историчар Пир Исас, који је нашао папире који доказују да је Села својевољно достављао информације Франку и предлагао да неки писци могу бити подмићени, “укроћени“, па чак и преобраћени у фашистички режим.
 
Ред 62:
Још једна информација коју је Села одао, између осталог, била је да су четрдесет два од сто два потписа који поричу насиље полиције над рударима из Астурије били чланови Шпанске комунистичке партије.
 
Села је предложио да би мета режима требало да буде Педро Лаин Ентралго, водећи интелектуалац, на основу тога што је био слабији карактер од осталих анти-франкиста. Извештај показује да је прихваћен Селин савет и да је за његово спровођење остављено 20 милиона [[шпанска пезета|пезета]]. Али, званични докази да је план спроведен не постоје.<ref>http://www.theguardian.com/world/2004/sep/25/books.spain Франков режим и Села</ref>
Како каже Пир Исас, Села је био веома сложена личност:
{{Цитат2|Изгледало је као да је у неким периодима свог живота користио све карте из шпила.|Пир Исас}}