|
'''Кокошињски покољ''' је израз за најбруталнији злочин комита [[ВМРО]]-а над Србима у [[Македонија (област)|Македонији]], односно [[Стара Србија|Старој Србији]], како се тада у Србији ова област називала. Израз кокошињски покољ односи се на неколико злочина комита [[ВМРО]]-а. у околини [[Куманово|Куманова]] и [[Кратово|Кратова]] у периоду јул-октобар 1904. године. Злочине су извршиле чете [[ВМРО]]-а- под командом војвода Атанаса Бабате и Јордана Спасова. Збирни назив Кокошињски покољ за убиства у селима Кокошињу, [[Шопско Рударе|Шопском Рудару]] и [[Татомир|Татомиру]]у дала је српска штампа пошто је у том селу пало највише жртава.
Покољи су почели 11. јула када је јордан Спасов у селу [[Татомир|Татомиру]]у убио сеоског првака Диму Спасића Пртеју због одбијања да село преведе у [[Бугарска егзархија|Бугарску егзархију]]. Атанас Бабата је покољ извршио због наводног подказивања Турцима три чете [[ВМРО]]-а које су уништене 11. јула исте године.<ref>Куманов, Милен. „Македония. Кратък исторически справочник“, София, 1993.</ref><ref>Николов, Борис Й. Вътрешна македоно-одринска революционна организация. Войводи и ръководители (1893—1934). Биографично-библиографски справочник, София, 2001, стрpp. 158 - 159.</ref> Бабата је са четом 6. августа дошао у село и ликвидирао кмета Трајка Цара, првака Миту Пржу, његовог сина Гроздана, унука Гаво и Јована Ивановића - Чекеренду, Проту Алексића, старог учитеља Данета Стојновића и кумановског учитеља о Јована Цветковића, и његовог рођака Милана Поп Петрушиновића. убијено је укупно са 53 људи, након чега је Бабата одржао говор о бугаризму и неопходности прихватања [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]]. У село [[Шопско Рударе]] чета Јордана Спасова ушла је 24. августа. Четници су убили 4 човека и три жене које су пре убиства силовали.<ref>Документи о спољној политици Краљевине Србије 2, Додатак 1, Организација српска одбрана 1903-1905, Београд 2008, прилог бр. 1.</ref><ref>С. Симић, Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903-1912, Београд 1998, 123-129.</ref><ref>{{Cite booksfn|last=Краков|first=Станислав|authorlink=Станислав Краков|coauthors= |title=Пламен четништва|year=1930|url= |publisher= |location=Београд|id=|pagespp=168-170}}</ref><ref>↑ Илюстрация Илинден, година ХІІІ, януари 1941, книга 1 (121), pp. 9.</ref> Месец дана касније Спасов се вратио у село и наредио приступање [[Бугарска егзархија|Бугарској егзархији]].<ref>[http://www.promacedonia.org/obm2/25.html Хр. Силянов, Освободителните борби в Македония, II - 25], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Прича о издаји Турцима која се налази у бугарским изворима није вероватна јер су се убиства у селима између [[Кратово|Кратова]] и [[Куманово|Куманова]] извршавала и пре и после наводне издаје. Приступање села [[Кокошиње|Кокошиња]], [[Кишање|Кишања]], [[Шопско Рударе|Шопског Рудара]], [[Татомир|Татомира]]а, [[Живаљево|Живаљева]] , [[Туралево|Туралева]], [[Њивичане|Њивичана]], [[Лешки|Лешка]], [[Пашаџиково|Пашаџикова]], [[Злетово|Злетова]] и [[Горње Кратово|Горњег Кратова]] [[Бугарска егзархија|Бугарској егзархији]] након покоља јасно сведоче о мотивима убица.<ref>http://www.promacedonia.org/obm2/12.html</ref>
Карактеристично је да је српска четничка организација у време пре убиства у Кокошињу водила преговоре са [[Борис Сарафов|Борисом Сарафовим]] и врхом ВМРОа о заједничком раду. О заједничком деловању чета српских и чета ВМРО-а против Турака. Могуће да је злочин био дело фракција у ВМРО у који су биле против сарадње. Учињено је требало да спали мостове за даље преговоре, што се и догодило. Након овог случаја долази до сукоба чета на свим позицијама.
|
