Исхемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
патофизиологија и извори |
||
Ред 18:
}}
'''Исхемија''' је стање у организму изазвано локалним прекидом крвотока, у којем поједина [[ткива]] не примају довољну количину [[кисеоник]]а из [[крв]]и због нарушене [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулације]] у [[Крвни судови|крвним судовима]] који их опслужују. Исхемија може бити акутна (изазвана потпуним прекидом циркулације) или хронична (изазвана непотпуним прекидом циркулације)<ref name="Siegel">-{Siegel ME, Stewart CA. ''Peripheral vascular diseases.'' In: Harbert J, Da Rocha F, editors. Textbook of nuclear medicine. Philadelphia: Lea and Febiger; 1984: pp. 467–8.}-</ref>
== Патофизиологија ==
У току исхемичних промена испорука кисеоника ткивима је озбиљно нарушена, а значајно је отежано уклањање продуката метаболизма, као што су [[млечна киселина]] (лактати) и [[угљен-диоксид|уг]]. Фосфокреатин је тај који спречава развој ацидозе превођењем фосфата до [[Adenozin-difosfat|ADPa]], регулишући ATP и користећи протоне. Код обичних мишићних ћелија у условима комплетне исхемије ATP опстаје у трајању од 1 до 2 часа. Насупро срчаним мишићним ћелијама које и поред тога што поседују значајне извор фодфоктеатинина у условима исхемије у трајању од 10 до 20 минута вредности AТPa се значајно смањују.У поређењу са мишићима нервне ћелије садрже још мање вреднсости фосфокреатинина и бивају неповратно оштећене након озбиљне исхемије у трајању од 5 минута.<ref>Вучковић Д. ''Интензивна терапија'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (1998). стр.47</ref>
== Акутна исхемија ==
| |||