Транскрипција — разлика између измена

'''Транскрипција''' у лингвистици представља преношење звукова из једног језика у други писаним симболима. Промена система записа је [[пресловљавање]]. То је заправо прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује.<ref>{{Cite web|url=http://www.tzz.lt/t/transkripcija|title=Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=Tarptautinių žodžių žodynas}}</ref><ref name=info>{{Cite web|url=http://prijemni.infostud.com/saveti/Prilagodjeno-pisanje-transkripcija-i-izgovaranje-imena-iz-stranih-jezika/292|title=Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=Prijemni Infostud}}</ref> У савременој лингвистици, разликују се два начина транскрипције — [[гласовна транскрипција|гласовна]] и [[правописна транскрипција|правописна]]. Гласовна представља пренос гласовима језика у који се транскрибује најсличнијим онима у језику из кога се транскрибује. Правописна представља пренос према претходно одређеним транскрипционим правилима. ДругаКако је примењивија{{тражи се извор|9.3.2014.}}год, алидруга ује највећемнајвећим делуделом заснована на првој.

Смишљајући прво писмо за словенске језике ([[Глагољица|глагољицу]] око 863.), [[Ћирило и Методије]] су притом прилагођено писали грчка имена (претеча правописне транскрипције). Сем што у глагољици не постоје еквиваленти слова [[Тета (слово)|тета]], [[Пси (слово)|пси]] и [[Кси (слово)|кси]], они су створили праксу деклинационог пролагођавања класичних назива. Тако, на пример, они за Словене нису били Кирил'''ос''' и Методи'''ос''' (према {{јез-грч|Κύριλλος και Μεθόδιος}}), већ '''Ћ'''ирил и Методи'''ј''' (за јужне), односно Кирил и Ме'''ф'''оди'''ј''' (за остале).<ref name=prav/>