Коста Протић — разлика између измена

Родио се [[29. септембар|29. септембра]] [[1831]]. године у [[Пожаревац|Пожаревцу]], од оца Стевана, трговца и мајке Милосаве. Оженио се Мицом, кћерком Бошка Тадића, судије Врховног суда из Београда. Имао је сина Драгутина и кћерку Загорку. Основну школу завршио је у Пожаревцу, а три разреда гимназије у Београду.

У војску је ступио као војник, новембра [[1848]]. године. После скоро две године служења у трупи, септембра 1850. ступио је у прву класу новоформиране Артиљеријске школе (данашње [[Војна академија|Војне академије]]). Чин каплара добио је [[1. мајамај]]а [[1849]]. године, а током школовања унапређен у чинове поднаредника [[10. мајамај]]а [[1850]]. и наредника [[15. децембар|15. децембра]] [[1850]]. године. Школовање је завршио [[11. октобар|11. октобра]] [[1855]], као трећи у рангу од десет питомаца, и унапређен је у чин [[потпоручник]]а. Одмах по завршетку Артиљеријске школе изабран је за државног питомца и послат у [[Берлин]], где је завршио двогодишњи курс Артиљеријско-инжињеријске школе. По завршетку овог школовања, скоро годину и по дана био је на пракси у Пионирском батаљону у Данцигу. Октобра [[1858]]. прешао је у [[Белгија|Белгију]], где је био на пракси у Понтоњерском батаљону у [[Лијеж]]у до краја арпила [[1859]]. године.<ref name="Generali">{{Cite book| author=Милић Милићевић; Љубодраг Поповић| title=Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије|edition =|publisher=Војноиздавачки завод| year=2003|id=ISBN 86-335-0142-2|pages= 192-196}}</ref>

У чин [[поручник]]а унапређен је [[25. јун]]а [[1859]]. године. [[Капетан]] 2. класе је постао [[27. јануар]]а [[1861]], а [[капетан прве класе|капетан 1. класе]] [[1. март]]а [[1863]]. [[Мајор]]ски чин добио је [[1. јануарајануар]]а [[1869]]. а у чин потпуковника унапређен је [[1. јануарајануар]]а [[1873]]. [[Пуковник]] је постао [[1. јануарајануар]]а [[1875]], а [[генерал]] за годину и по дана, [[13. августаавгуст]]а [[1876]]. године.<ref name="Generali"/>

Првим распоредом, по усавршавању у иностранству, одређен је на служби при Техничком одељењу Главне војне управе. За ађутанта кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] постављен је [[6. јулајул]]а [[1861]]. године. Од [[19. октобар|19. октобра]] [[1865]]. био је професор Артиљеријске Школе, за предмете фротификација и правила пионирске и понтонирске службе. За команданта Понтонирског батаљона у Ћуприји постављен је [[4. децембар|4. децембра]] [[1865]]. Од [[1. мајамај]]а [[1867]]. поново је био ађутаннт кнеза Михаила Обреновића, а после годину дана, [[1. мајамај]]а [[1868]], постављен је за команданта Пионирског батаљона у [[Београд]]у. Већ [[1. октобар|1. октобра]] [[1868]]. постављен је за инспектора инжињеријских трупа Стајаће војске. У том својству крајем новембра [[1870]], отишао је у [[Беч]] ради уговарања набавке пушака за српску војску. Маја [[1872]]. године био је вођа пута - спровода официра који одлазе у [[Берлин]] ради усавршавања у војној струци. Са ове дужности, [[10. августаавгуст]]а [[1873]]. постављен је за команданта Пешадијске бригаде Стајаће војске. Први пут постављен за министра војног, у кабинету [[Јован Мариновић|Јована Мариновића]] [[22. октобар|22. октобра]] [[1873]]. године. У кабинету [[Аћим Чумић|Аћима Чумића]], који је 25. новембра 1874. заменио Мариновићев кабинет, поново је био министар војни од [[22. јануарајануар]]а [[1875]]. На тој дужности остао је и у кабиинету [[Данило Стефановић|Данила Стефановића]], од 22. јануара 1875. до [[19. августаавгуст]]а 1875. године. По паду овог кабинета стављен је на располагање.<ref name="Generali"/>

Као начелник Главног штаба, маја [[1876]]. био је члан Тајног војног савета. За команданта одбране [[Алексинац|Алексинца]] постављен је [[10. септембар|10. септембра]] [[1875]]. Од [[19. јунајун]]а [[1876]]. био је командант Моравске војске, а од [[1. децембар|1. децембра]] 1876. командант првог корпуса. Начелник Штаба врховне команде био је од [[1. децембар|1. децембра]] [[1877]]. до завршетка [[Други српско-турски рат|Другог српско-турског рата]]. Први ађутант кнеза [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] био је од [[22. новембар|22. новембра]] [[1879]]. до [[9. априлааприл]]а [[1880]], када је постављен за команданта Моравског, а [[4. априлааприл]]а [[1881]]. премештен је за команданта Тимочког кора. У септембру те године, постаје и члан ''Комитета за наставу и организацију војске''. Наредне године, [[24. мартамарт]]а, разрешен је дужности и стављен на располагање министру војном. Јуна [[1882]]. године, са још 6 личности дипломатске и војне струке, као изасланик краља Милана Обреновића одређен је да обиђе стране дворове ради нотификације српске краљевине. Пензионисан је [[31. мартамарт]]а [[1883]], због година службе. У време [[Тимочка буна|Тимочке буне]], од [[21. септембар|21. септембра]] 1883. до [[7. фебруарафебруар]]а [[1884]], био је министар грађевина у кабинету Николе Христића. На тој дужности био је и у кабинету [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]], од [[2. мајамај]]а [[1885]]. до [[23. мартамарт]]а [[1886]].<ref name="Generali"/>

У априлу исте године прешао је на дужност команданта [[Београд]]а и управника Београдског гарнизона. Уз то је и одређен за члана инжињеријског комитета. На положају команданта престонице био је до [[26. октобар|26. октобра]] [[1887]], када је при Министарству војном постављен за инспектора пешадије. У кабинету Николе Христића, поново је стекао портфељ министра војног. Од [[14. априлааприл]]а [[1888]]. до [[22. фебруарафебруар]]а [[1889]]. У међувремену вршио је дужност [[Списак председника влада Србије|председника Владе]]. Напуштајући престо, краљ Милан Обреновић је 22. фебруара 1889. наименовао Намесништво, које је имало да врши краљевску власт до пунолетства његовог сина, краља [[Александар Обреновић|Александра]]. Одређен је за трећег члана, поред [[Јован Ристић|Јована Ристића]] и [[Јован Белимарковић|Јована Белимарковића]]. На тој дужности остао до своје смрти, [[4. јунајун]]а [[1892]].<ref name="Generali"/><ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-20.html KUTIJE NAROD GLASA A VLAST BROJI POSLE]</ref>

|титула=вршилац дужности [[начелник ГлавногГенералштаба генералштабаВојске Србије|начелника Главног генералштаба]]

|период=[[1878]] — [[1879|1879.]]