Српске громиле — разлика између измена

У другом поглављу, „Каталог громила“ обрађују се локалитети до тада пронађених и истраживаних српских громила у Југоисточној Европи: Ботул Пискулуи, Велики Остров, [[Дробета-Турну Северин|Турн Северин]]; Равна гора, планина Островица, [[Призрен]] – [[Штрпце]]; Кавала и Паљевина, [[Љутићи]], [[Пљевља]]; Горња Лијеска, [[Вишеград]]; Громиле, [[Закмур]], [[Фоча|Србиње (Фоча)]]; Радешићи, Зубци, [[Требиње]]; Падина Голог брда, Доње Полице, [[Требиње]]; Радић, засеок Вољице код Корита, [[Билећа]]; Крива продол, Лакат, [[Невесиње]]; Султићи - Брдо, [[Сеоница]], [[Коњиц]]; Борова глава, Раковац, [[Озрен|планина Озрен]], [[Маглај]]; Брешчићи, [[Врањак]], [[Модрича]]; Петровац, [[Петровац (вишезначна одредница)|Петровац]]; Грчка црквина, [[Цимеше]], Петровац; Подови, Црљивица, [[Дрвар]]; Трнова пољана - Корита, [[Ресановци]], [[Грахово]]; Тавани, Србски кланац, [[Купиново]], [[Доњи Лапац]]; Громиле, [[Врбник]], [[Книн]]; Круглица - ограда Машића, [[Рамљане (вишезначна одредница)|Рамљане]], [[Книн]]; Гробље - Ченићи, [[Уздоље]], [[Книн]]. Такође су дати и подаци о налазиштима која нису истраживана.

{{cquote2|Громиле на једноставан и очигледан начин омеђују српски етнички простор у раном средњем веку. Он се скоро подудара са границама [[Далмација (римска провинција)|римске Далмације]]. Те границе су на истоку према [[Велика Морава|Великој]] и [[Јужна Морава|Јужној Морави]], али су Срби веома рано живели у [[Неготинска крајинаКрајина|Неготинској крајини]], па можда и другде источно од римске Далмације. На југу је Срба било у области [[Шар -планина|Шар планине]] или још јужније, око [[Дебар|Дебра]] и даље. На југозападу су Срби насељавали [[Јадранско море|приморје]], али није познато да ли су већ у раном средњем веку настанили и велика острва као што су [[Корчула (вишезначна одредница)|Корчула]], [[Мљет]], [[Хвар]], [[Брач]], која се у X столећу наводе као српска. На западу су Срби живели у [[Поуње|Поуњу]], [[Лика|Лици]] и [[Крбава|Крбави]], вероватно до [[Купа|Купе]]. Према [[Панонија|Панонији]] је граница ишла [[Посавина|Посавином]].|Ђорђе Јанковић<ref>Наведено дело, стр. 151.</ref>}}

Прву археолошку изложбу новооткривене грађе, под називом „Српске громиле“, Јанковић је организовао у [[МузејMuzej градаgrada БеоградаBeograda|Музеју града Београда]] у новембру и децембру 1993. године. Изложба је приказана 1994. и 1995. и у местима где су истраживања вршена — [[Дрвар]]у, [[Книн]]у, [[Бенковац|Бенковцу]] и [[Обровац|Обровцу]] — да би јој се изгубио траг након [[Операција Олуја|операције „Олуја”]] Војске Републике Хрватске у августу 1995. године.<ref>Будимир, Милојко. [http://www.jadovno.com/intervjui-reportaze/articles/kulturne-aktivnosti-u-republici-srpskoj-krajini-u-vrijeme-gradjanskog-rata.html#ftn.id13 „Културне активности у Републици Српској Крајини у вријеме грађанског рата“], Удружење грађана „Јадовно“, 28. април 2011.</ref>