Стари град (Будва) — разлика између измена

'''Стари Град''' у [[Будва|Будви]] ({{јез-лат|Butua, Butoba}}) је [[градска тврђава]] у [[Будва|данашњем истоименом насељу]]. Тврђава је првобитно подигнута на [[Свети Никола (Будва)|острву]] недалеко од [[Обала|обале]], а касније је превлаком спојен са копном тако да је данас то ''обалско утврђење'', иако је првобитно било ''острвско''. Град је очуван и дан данас. Његове се куће користе за живот. Тешко је страдао у великом [[земљотрес|земљотресу]]1979у1979. године, али су зидине и куће успјешно саниране.

Утврђени град на овом простору је постојао још у доба [[Антика|антике]]. Мада су Грци основали многе колоније у [[Медитеран|Медитерану]]у, по свему судећи, у делу обале [[Јадранско море|Јадранског мора]], на подручју данашње [[Црна Гора|Црне Горе]], нису успели у насељавању колониста, из разлога што им то није допуштало домородачко [[Илири|илирско]] становништво. Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри - емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код [[Софокле|Софокла]], а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до [[Драч|Драча]]а путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Будва је позната и по каснијим, богатим грчким налазима, када је утицај са [[Егејско море|Егеја]] био још већи. Из овог периода у граду су пронађени ратнички шљемови (такозвани грчко-илирски) који са парагнатидама (штитницима за образе) подсећају на коринтске, али им за разлику од њих недостаје штитник за нос (назал). Шлемови су увожени из [[Грчка|Грчке]] (пронађени датирају из V-VI вијека п. н. е.) и били су омиљени међу Илирима [[Енхилејци|(Енхилејцима)]] а то се вјероватно тиче и осталих дијелова заштитне војничке опреме.

Земља [[Енхилејци|(Енхилејаца)]], на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу [[Енхилејци|ЕнхилејцеЕнхилејцеу]]у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti").

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је [[Византија|византински]] град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине [[Будва]] улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После [[1181.]] у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, у вријеме цара [[Стефан Душан|Стефана Уроша IV]] сачињен је – [[Статут Будве (средњевјековни)|Статут града Будве]]. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре [[Турци|Турака]] на [[Балканско полуострво]], Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Будва|Будве]]. Велико вијеће, у [[Венеција|Венецији]], 31.12.1435. године, изабрало је [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], са синовима и наследницима, за млетачког грађанина и племића (свечани документ написан је 26.03.1436. године и на њега стављен златни печат [[Млетачка република|Млетачке републике]]) чиме је истовремено српски деспот постао и члан Великог већа. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши [[Турци|Турке]], до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до [[Котор|Котора]]а. Тако су под њихову власт пали и градови: [[Улцињ]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]] и [[Будва]]. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године [[Будвански ректори и начелници (1442—1797)|Имена]] ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав [[Аустроугарска|Аустроугарске]].

* [http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2064_1.jpg Писмено којим 1395. године властелини и "господари Зете" Радич и Стефан Црнојевић (у вријеме владања Будвом и сукоба са Балшићима) обећавају грађанима Дубровника пријатељство, заштиту и слободу кретања ...(Државни архив у Дубровнику)]