Битка код Хадријанопоља — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (додана категорија 370-е помоћу геџета HotCat)
м (Разне исправке; козметичке измене)
|опис_слике = Инвазија Гота (Романтичарска представа из периода након 1880. године)
|део = [[Готски рат 377—382.|Готског рата 377—382.]]
|слика =
|опис_слике=
|место = околина Хадријанопоља
|датум = [[9. август]] [[378]].
|губици2 = непознато
|}}
Друга '''Битка код Хадријанпоља''' ([[9. август]] [[378]]) вођена је између [[антички Рим|римске]] војске, предвођене царем [[Валенс]]ом и [[Готи|готских]] побуњеника (углавном [[Тервинзи|Тервинга]], потпомогнутих [[Грејтунзи|Грејтунзима]]ма, сарматским [[Алани]]ма и локалним устаницима) којима је командовао [[Фритигерн]]. Битка се одиграла код Хадријанпоља (данас Једрене, на граници [[Бугарска|Бугарске]] и [[Турска|Турске]] ) и завршила се убедљивом готском победом након које су Римљани били присиљени да прихвате варваре као савезнике насељене на територији царства. Битка је била део [[Готски рат 377—382.|Готског рата 377—382.]] и представљала је једну од најзначајнијих битака у римској историји, јер је отпочела процес који ће се завршити коначним колапсом [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у 5. веку.
 
== Увод ==
У 4. веку [[Готи]] су насељавали [[Дакија|Дакију]], али су их [[376]] напали и поразили номадски коњаници [[Хуни]]. Један од готских вођа Фригерн замолио је римског цара [[Валенс]]а да им дозволи да се настане на десној обали [[Дунав]]а, на територији римске [[Тракије]]. На тај начин [[Готи]] су се надали да ће ту наћи уточиште од [[Хуни|Хуна]]. [[Валенс]] је одговорио потврдно и чак је помогао [[Готи]]ма да пређу реку. Поред тога обећао им је храну и земљу. Надао се да ће Готи постати ратари и војници и због тога им је доделио статус савезника.
 
Вести о успесима римске војске су охрабрили Валенса и улили му самопоуздање. Грацијан га је путем писма замолио да сачека појачање, а сличног су мишљења биле и Валенсове војсковође. Ипак август истока је одбио предлог Фритигерна који је 8. августа затражио обнову мира и споразума о савезништву по цену да цар Готима уступи земљу за насељавање. Валенс је сматрао да ће му бројчана надмоћ донети победу, али није рачунао на готску коњицу која је у то време била расута у потрази за пленом.
 
== Римска војска ==
=== Састав ===
[[Датотека:Roman_soldier_end_of_third_century_northern_province.jpg|240п|мини|десно|Модерна реконструкција опреме и оружја римског војника из 4. века.]]
Један од главних узрока римског пораза лежао је у чињеници да је квалитет римске војске био много испод нивоа претходних векова. Дисциплина је опала пре свега због присуства плаћеника, а и ниво опреме је био много нижи него у 2. и 3. веку. Неки легионари нису ни носили оклоп, било зато што их је чинио тешко покретљивим у време када је мобилност имала велики знашај, било зато што су недисциплиновани легионари одбијали да га носе. И ново оклопљености је значајно опао: уместо тешког, али захвалнијег композитног оклопа (''-{lorica segmentata}-''), ношен је верижни оклоп (панцир).
 
=== Бројност ===
[[Датотека:Lanciarii iuniores shield pattern.svg|мини|200п|Вероватан изглед штита јединице ''-{[[Lanciarii]] seniores}-'' (Старији копљаници), по ренесансном препису Листе достојанстава (''[[Notitia dignitatum]]''), римског документа са краја 4. или почетка 5. века.]]
Неколико данашњих историчара су покушали да процене бројност римске војске.
Ворен Тредголд је проценио да је Трачка војска око 395. године имала 24 500 људи, док су Прва и Друга војска из цареве пратње имале по 21 000 војника. Међутим, око 395. све три војске су имале у свом саставу јединице које су формиране (попут Теодосијеваца (Theodosiani)) или попуњене (разне трачке легије) након Хадријанопоља. Поред тога, тешко да су све три војске биле ангажоване у току битке истовремено пошто су војници послати да бране Марцијанопољ и друге угрожене трачке градове.
 
=== Ратни састав ===
Прецизну листу римске војске у бици код Хадријанопоља није могуће сасатвити. Наш главни извор, историчар [[Амијан Марцелин]] је описао битку, али помиње имена свега неколико јединица појединачно. Са друге стране, најважнији документарни извор Листа достојанстава (''-{Notitia Dignitatum}-'') за источни део царства састављена је након владавине Теодосија -{I}- на самом крају 4. или почетком 5. века. Бројне јединице на Балкану, овековечене у Листи, формиране су након Хадријанопоља, друге су пак доведена пре или након битке, а треће су пак записане у неколико провинција истовремено. Неке јединице су можда расформиране након битке због великих губитака.
 
Са друге стране, бројка од 15.000 војника није била висока за стандарде римске војске, чак и у доба позне антике. Губитак две трећине војске од 15.000 људи, па чак и целе војске, био би спремно дочекан и апсорбован од стране Римљана. Немогућност царства да надомести губитке претрпљене код Хадријанопоља (упоредиве по размери и бројности са онима претрпљеним у [[Битка код Кане|битки код Кане]], где је 70.000—80.000 Римљана убијено или заробљено), сугерише да су губици превазилазили 15.000 људи. По некима, Валенс је одвео у пропаст војску од 40.000 војника.
 
== Готска војска ==
=== Састав ===
Јужно од Дунава налазиле су се вероватно две веће готске војске. Фритигерн је водио прву, која се углавном састојала од тервиншких прибегара, док су Алатеј и Сафракс предводили другу, већим делом регрутовану међу избеглим Грејтунзима. Рачуна се да је фритигерн све расположиве ратнике повео у борбу. Готска војска се састојала највећим делом од пешадије, док су коњицу чинили Грејтунзи и Алани.
 
=== Бројност ===
Амијан Марцелин је забележио да су римски извиђачи проценили готску војску на 10.000 војника, али затим и сам одбацује ове бројке као непоуздане. И међу модерним историчарима је било покушаја да се процени бројнчана снага Гота код Хадријанопоља. Немачки историчар Ханс Делбрук је почетком 20. века проценио готску војску на 12.000—15.000 ратника.
 
== Ток битке ==
[[Датотека:Battle of Adrianople 378 sr.svg|десно|300п]]
Валенс је [[9. август]]а ујутро свој војни логор у коме је оставио нешто војске да чува администацију и царску ризницу. Претходног дана цар је информисан да се готски табор налази северно од града. Након 7 сати марша преко тешког терена римска војска је стигла до готског логора.
Око 2.30 поподне Римљани су нереду избили пред готски логор који је био подигнут на врху брда. [[Готи]] су, са изузетком њихове коњице, заузели положај испред круга састављеног од кола, где су им биле смештене породице и имовина. Фритигернов план био је да одгоди битку и да тако пружи довољно времена коњицици да се врати. Готи су запалили околна поља како би димом омели и узнемирили Римљане, а затим су почели преговори о размени талаца. Преговори су утицали да римској војсци попусти пажња, пошто се чинило да је имала бољу почетну позицију, али је Фритигерн са друге стране зарадио драгоцено време.
 
Један део римске војске је започео битку без наређења, можда у уверењу да ће остварити лаку победу или су пак били су исувише нестрпљиви да се освете Готима након две године неспутаног готског харачења по [[Балканско полуострво|БалканБалкану]]у. Стрелци на коњима царске схоле, под командом иберијског кнеза Бакурија, су отпочели битку, али пошто су остали без подршке лако су потиснути. Кад је римско лево крило стигло до готског логора, било је већ прекасно. Управо у том тренутку стигла је готска коњица, призвана од стране гланика упућених из круга кола. Коњица је пружила подршку пешадији и опколила римску војску, која је већ била у нереду након неуспеха првог напада. Римљани су се затим повукли у подножје брда, али ту им је било отежано маневрисање услед оптерећености тешким оклопом и дугим штитовима. Жртве, исцрпљеност и психолошки притисак довели су до потпуне пропасти римске војске. Готска коњица је наставила са својим нападима и масакр се наставио све до сутона.
 
== Смрта Валенса и последице ==
Током покоља римске војске Валенса је напустила његова гарда. Један део коњице је покушао да га спасе, али је већина побегла. Цар је вероватно погинуо непримећено на бојном пољу, али је по једној верзији догађаја заточен у оближњој сеоској колиби и затим спаљен.
 
Битка је означила да су варвари, борећи се било на или против римске стране, постали моћан фактор. Криза започета 376. године окончана је преговорима [[382]]. када је Валенсов наследник [[Теодосије I]] склопио савез (''-{foedus}-'') са Готима. Новина је била у томе што је Готима дозвољено да се населе у римској Тракији а заузврат су царству слали не појединачне регруте, као дотада, већ компактне варварске одреде наоружане и организоване у складу са сопственим обичајима и под командом својих старешина. Компромис из 382. отворио је врата новој готској побуни 395. када је вођа Гота [[Аларих I]] одбацио савез због смрти цара Теодосија кога је сматрао гарантом споразума. Укратко, сам пораз код Хадријанопоља је на неко време ограничио римску војну моћ, али су непосредне политичке последице биле дугорочније.
 
== Види још ==
* [[Готи]]
* [[Визиготи]]
1.572.075

измена