Пад Београда (1521) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 15:
|заповедник2=<small>[[Сулејман I|Сулејман Величанствени]]<br />[[Пири-паша]]<br />[[Мустафа-паша]]<br />[[Ахмед-паша]]</small>
|јачина1=<small>Неколико стотина, између 400 и 900 војника</small><ref>Поред војника у одбрани града је учествовало и становништво.</ref>
|јачина2=<small>Највероватније око 100 .000 људи, од тога 30 .000 војника</small>
|губици1=
|губици2=
Ред 26:
== Стање у Угарској ==
 
Када је [[1520]]. у [[Османско царство|Османском царству]] власт преузео [[Селим I|Селимов]] син Сулејман -{I}- Угарска се налазила готово у расулу. Угарско племство било је подељено на бројне странке, а без снажне централне власти оно се није могло ујединити у одбрани земље. Угарска краља [[Лајош II Јагелонац|Лајоша -{II}-]] била је ослабљена бројним сукобима. Ниже племство се сукобљавало са вишим племством и дворским круговима, а [[трансилванија|ердељердељски]]ски војвода [[Јован I Запоља|Јован Запоља]], један од најбогатијих великаша свога времена, представљао је отворену опозицију ионако слабом режиму краља [[Лајош II Јагелонац|Лајоша -{II}-]].<ref name="beograd" /> Фракција која је подржавала ердељског војводу била је у сталним сукобима са дворским круговима. Сâм краљ био је немоћна фигура у рукама својих амбициозних сарадника. Он често није имао [[Новац|новчаних]] средстава ни за сопствену егзистенцију. У оваквим приликама није било могуће јачање одбрамбеног система на јужној граници и предузимање било каквих војних похода.
 
За разлику од претходних времена, када је Угарску својим способностима бранио [[Јанош Хуњади]], у годинама пред Сулејманов поход није било личности спремне и способне да на себе прими одговорност за одбрану земље од Турака. Захваљујући оваквим приликама у Угарској, Сулејману је пут био отворен и пре него што је кренуо са својом војском. Освајање су му олакшали управо они од којих се очекивало да му се супротставе - угарско племство и двор. Вишегодишње одсуство бриге за јужну границу врло брзо се осветило Угарској. Полупусте граничне градове, без хране, оружја и дисциплинованих трупа нису могли спасити бедеми наслеђени из прошлости, чега је био свестан и османски султан. Званична Угарска остала је готово по страни догађаја из лета [[1521]]. године. Она је била само посматрач неминовних турских освајања којима се готово нико није супроставио.
Ред 32:
Пре него што је покренуо поход, нови султан је био спреман да обнови примирје са Угарском које је његов отац склопио [[1519]]. године. Са тим циљем је у [[Будим]] послат посланик крајем [[1520]]. године. Он је био јако лоше примљен на угарском двору. Био је смештен у ниску просторију и стављен под стражу, као заробљеник.<ref name="kalić">[[Јованка Калић|Јованка Калић-Мијушковић]], ''„Београд у средњем веку“'', Српска књижевна задруга, Београд [[1967]].</ref> Овакав третман према свом посланику турски султан је искористио као повод да отпочне освајање угарских области, које је и раније планирао. Угарски двор био је на време и са разних страна обавештен да се припрема османски поход.
 
У пролеће [[1521]]. године сазван је државни сабор како би се организовала било каква одбрана. Донети су корисни закључци које државни апарат није могао да спроведе у дело. Време је пролазило, а за Београд и [[Шабац]] нису обезбеђени ни најосновнији ратни материјал и људство. Развијена је жива [[Дипломатија|дипломатска]] активност у циљу добијања помоћи из иностранства. Позиви у помоћ послати су на многе европске дворове: папи [[Лав X|Лаву -{X}-]], у [[Венеција|Венецију]], [[цар Светог римског царства|немачком цару]], [[Пољска|пољском]] краљу, па чак и владарима [[Енглеска|Енглеске]] и [[Португалија|Португала]].<ref name="beograd">[[Јованка Калић|Јованка Калић-Мијушковић]], Историја Београда. Стари, средњи и нови век, уредник [[Васо Чубриловић|Васа Чубриловић]], Београд 1974.</ref> Угарски краљ се нарочито надао да ће добити помоћ од свог стрица, [[Краљ Пољске|пољског краља]] [[Жигмунд Пољски|Жигмунда]], који је заиста и био спреман да помогне Угарској.<ref name="beograd" /> Покренуо је интензивну дипломатску преписку како би помоћ била послата његовом рођаку, али сâм није могао да интервенише. Наиме, упад [[Татари|Татара]] у [[Пољска|Пољску]] био је организован баш са циљем да се онемогући пољска интервенција на јужној угарској граници.<ref name="kalić" /> Очекивање стране помоћи показало се као потпуно нереално. Западним владарима су међусобни сукоби увек били далеко значајнији него заједничка, хришћанска борба против Турака. [[Мартин Лутер|ЛутерЛутерово]]ово учење се ширило по Немачкој, а рат између шпанског краља [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла -{V}-]] и француског краља [[Франсоа I Валоа|Франсоа -{I}-]] заокупљао је пажњу готово читаве [[Европа|Европе]].<ref name="beograd" /> Догађаји на Дунаву изгледали су далеки и небитни у поређењу са главним европским дешавањима. Угарска је била препуштена сама себи.
 
=== Стање у Београду ===
[[Датотека:EmperorSuleiman.jpg|мини|лево|180п|[[Сулејман I|Сулејман Величанствени]], освајач Београда на [[Тицијан Вечели|ТицијанТицијановом]]овом портрету из око [[1530]].]]
Као и остали угарски градови на граници, Београд је [[1521]]. био изузетно запуштен. Војна посада била је малобројна и недовољна за било какву озбиљнију одбрану. У [[лето]] 1521, у Београду се затекло свега неколико стотина војника. Извори говоре да је било између 400 и 900 војника. Када се у обзир узме да су ту урачунати припадници свих родова војске ([[pešadija|пешаци]], [[konjica|коњаници]], [[шајкаши]], [[Артиљерија|тобџије]]), добија се права слика њихове малобројности. Активно учешће становништва у одбрани града одложило је за извесно време његову предају, али није могло спречити пад Београда.
 
Ред 50:
== Турска војска ==
 
У другој половини [[мај]]а [[1521]]. године турска војска кренула је из околине [[Истанбул|ЦариградЦариграда]]а. На путу су им се прикључивале нове трупе. Турску војску предводио је [[султан]], а са њим су биле и његове најбоље војсковође: [[Пири-паша]], [[Мустафа-паша]], [[Ахмед-паша]], [[Бали-бег]], [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бег]] и други. Била је организована и припремљена велика копнена [[војска]] и [[флота]]. Бродови су до Београда допрли [[Дунав]]ом а неки су по свој прилици кренули из [[Црно море|Црног мора]]. На бродовима је поред лађара било и [[јањичари|јаничара]]. Број турских војника могуће је само приближно проценити. Највиши број који се у изворима помиње је 200.000, али је он сигурно вишеструко преувеличан. Број од 100.000 људи који наводи [[Млетачка република|млетачки]] извештач много је вероватнији, а од тога свега 30.000 ратника. И овај број војника смањен је услед [[епидемија]] цревних обољења. Када се све сагледа, број турских ратника није био претерано велики. Турска војска је била веома добро опремљена. Имала је довољно свих врста оружја као и ратног материјала. Значајан део снаге турске војске била је и њена [[артиљерија]]. [[Топ]]ови су довлачени издалека, а неки су ливени успут. Војска је са собом носила животне намирнице, а добар део својих потреба намиривала је из области кроз које је пролазила. Иако се у [[Србија|Србији]], [[Мачва|Мачви]] и [[Срем]]у у то доба године производило доста хране, војска није увек без проблема набављала храну.
 
== Припремне и почетне акције ==
Ред 76:
Ердељски војвода [[Јован I Запоља|Јован Запоља]], који је у то време сматран за најбољег угарског војсковођу, није се прикључио краљу. Он је чекао да види како ће тећи ситуација на југу. Од иностране помоћи није било никакве конкретне користи. Посланства послата у Венецију била су лепо примљена, али нису успела да добију никакву помоћ. Након опсаде, Угарска је оптуживала Венецију не само зато што није пружила помоћ Угарској, већ ју је и оптуживала да је помагала Турке артиљеријом.<ref name="beograd" />
 
Надвојвода Фердинанд и пољски краљ Жигмунд упутили су војну помоћ. Први је послао 3.000 пешака из [[Немачка|Немачке]], а други 500 коњаника и 2.000 пешака. Лајош је очекивао трупе из својих земаља, [[Чешка (Бохемија)|Чешке]] и [[Моравска|Моравске]], у које је изгледа полагао своје највеће наде. Ипак, одлуке у овим земљама донете су са великим закашњењем. Сабор у Моравској одржан је [[29. јул]]а 1521. године. На њему је прихваћен краљев предлог да се пошаље војска. Војска коју је Чешка слала (7 220 пешака, 400 коњаника и 18 топова), окупила се у другој половини августа код града Холича. Управо у време када је Београд пао ова војска се придружила краљу у Толни и била је спремна да се бори како би повратила изгубљено, али је краљ од овог одустао, па су се војници разишли. Одреди надвојводе Фердинанда придружили су се краљу када је сваки отпор Турцима постао безнадежан. У [[Петроварадин]]у су се налазили одреди [[Стефан Батори|Стефана Баторија]], а код [[Липа на Моришу|Липе]] на [[Мориш (река)|МоришМоришу]]у снаге ердељског војводе Јована Запоље. Три угарске војске нису ни покушале да спрече турско освајање Београда.<ref name="beograd" />
 
== Опсада и пад града ==
[[Датотека:Opsada Beograda 1521.jpg|мини|десно|350п|Опсада и пад Београда]]
За разлику од претходних покушаја освајања Београда, главни напад 1521. ишао је са сремске тј. савске стране. Турци су добро уочили да су са ове стране бедеми били једноструки, док су на свим осталим секторима били двоструки. Напад на овај део утврђења био је могућ само уз претходно заузимање Срема, што у претходним походима на Београд није постигнуто. у августу 1521. Београд се налазио у потпуној изолацији. Султан се са својом пратњом налазио у Земуну где је био и писац дневника овог похода који је оставио најаутентичније сведочанство. Посматрано са сремске стране, на левом крилу (са дунавске стране) налазио се Мустафа-паша коме је био потчињен заповедник [[данак у крви|јаничарјаничара]]а, а на десном крилу нападом је руководио Пири-паша. Турска коњица налазила се на сремској обали и на [[Велико ратно острво|Великом ратном острву]].<ref>Велико ратно острво је савремени назив.</ref>
 
[[Бомбардовање]] Београда које је отпочело још у јуну настављено је појачаним интезитетом током августа. Турски топови били су укопани, а постојали су и заклони који су штитили посаду од ватре бранилаца. Опсађени су се бранили топовском и пушчаном ватром са кула и бедема. Почетком августа почели су јуриши на град. Градски зидови били су озбиљно оштећени. У жестокој борби која се одиграла [[2. август]]а погинуло је између 500 и 600 нападача, али је напад одбијен.
Ред 88:
Припреме за јуриш почеле су [[7. август]]а. Ноћу су турске снаге прилазиле бедемима. Осмог августа почео је општи јуриш. Нападано је са трију страна: са обале Саве (Пири-паша), са обале Дунава (Мустафа-паша) и фронтално са речне стране (Ахмед-паша). Бранилаца је било премало да би могли да се успешно боре на свим странама. Турци су продрли у варош и освојили је након жестоке целодневне борбе.
 
Истог дана одреди [[данак у крви|јаничарјаничара]]а јуришали су и на Горњи град, али су одбијени захваљујући упорности бранилаца. Наредног дана настављено је бомбардовање града. Турци су довукли топове у Доњи град како би повећали ефикасност бомбардовања, а један мањи топ је постављен на торањ [[Фрањевци|фрањевачког]] самостана. Браниоци су улагали велике напоре да онеспособе овај топ, али у томе нису успели. Турски стрелци су убацивали запаљиви материјал у град, што је изазивало бројне пожаре. Добар део ионако малобројног људства морао је бити ангажован на гашењу пожара. Одреди Ахмед-паше покушали су [[16. август]]а да смелим јуришима на тврђаву пробију одбрану. Ахмед-паша је своје ратнике бодрио слагавши их да је тог дана [[Видовдан]], дан када су [[Срби]] [[косовска битка|поражени на Косову]]. На основу овог податка, [[Јованка Калић]] дошла је до закључка да је Ахмед-паша за највеће непријатеље у тврђави сматрао Србе, јер нема много смисла да је српским празником бодрио своје ратнике на борбу против Угара. Турци су жестоко напали пењући се уз бедеме, али и поред свих проблема браниоци су очајничким отпором успели да одбију све појединачне турске нападе, без обзира на њихову силовитост и снагу.
 
Откако је Доњи град заузет, Турци су копали лагуме са циљем да разнесу бедеме. Положај Горњег града био је погодан за ову операцију јер се налазио на брежуљку, а Турци су држали подножје тог брежуљка. За овај посао доводили су људе из оближњих рудника. Чим би се неки значајнији објекат срушио Турци би кренули у јуриш.
Ред 103:
 
== Турски Београд ==
Султан је у Београд ушао [[30. август]]а. Одмах је наређено да се [[Црква (грађевина)|црква]] у Доњем граду претвори у [[Џамија|џамију]]. Убрзо су и остале београдске цркве претворене у џамије, а Турци су отпочели обнову града. Град је добро снабдевен оружјем, а у њему је по једном извештају смештено 3.000 људи. Први турски заповедник Београда био је [[Бали-бег]] који је постављен за смедеревског [[Санџак (административна јединица)|санџаксанџака]]а и београдског [[мухафиз]]а.<ref name="beograd" />
 
Угарске власти су вест о паду Београда држале у највећој тајности. Ово је требало да пружи време двору да реагује али сваки покушај повратка изгубљеног био је немогућ. За београдски пораз кажњени су београдски банови Фрања Хадервари и Валентин Терек одузимањем целокупне имовине. Пад Београда, најважније угарске тврђаве на јужној граници Угарске краљевине, био је увод у угарски пораз и турско [[Османски ратови у Европи|продирање у средњу Европу]].