Шок (медицина) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 47:
Смањење у крвном волумену узрокује пад притиска, које са своје стране стимулише продукцију катехоламина. Катехоламини узрокују периферну вазоконстрикцију, повећање пулса и смањење пулсног притиска. Убрзан рад срца ([[тахикардија]]) и повећана контрактилност срчаног мишића доводе до повећаних потреба [[срчани мишић|срчаног мишића]] за [[кисеоник]]ом.
 
== Клиничка слика ==
;Компензациони стадијум
Клиничком сликом у компензационом стадијуму шока доминирају: тахикардија (у појединим случајевима врло блага), тахипнеја, Зажарена слузокоже, убрзано време поновног пуњења капилара (које се најчешће краће од једне секунде), нормални или повишени крвни притисак и нормалан или повишен пулсни притисак.
 
Ако се у овој фази шока примени надокнада течности може се избећи убрзање метаболизма и прелазак у декомпензациони стадијум шока.
 
;Рани декомпензациони стадијум
Клинички знаци у фази ране декомпензације шока су: тахикардија, хипотензија, бледе слузокоже, продужено време поновног пуњења капилара, нормални или смањени пулсни притисак и хипотермија.
 
У овом стадијуму шока потребна је агресивна терапија течностима како би се зауставило напредовање шока, спречили могуће компликације (сепса, отказивање функција бубрега) и на тај начин смањила смртност.
 
;Терминални декомпензациони стадијум
Клинички знаци у терминалном декомпензационом стадијума шока су: успорен рад срца или брадикардија (упркос смањеном минутном волумену и јакој хипотензији), бледе или цијанотична слузокоже, слаб или одсутан пулс, јака хипотермија, анурија и ступор или кома.
 
Без агресивне надокнаде течности у овој фази долази до смртног исхода, често и поред предузетог лечења.
== Иницијална терапија шока ==
=== Респираторна потпора ===