Грађански рат у Камбоџи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
|командант1=[[Датотека:Flag of the Khmer Republic.svg|22px]] [[Лон Нол]]
|командант2=[[Датотека:CPKbanner.svg|22px]] [[Пол Пот]]
|јачина1=~250
|јачина2=~100
|подаци=~600
}}
'''Грађански рат у Камбоџи''' је био сукоб који су водиле снаге Комунистичке партије Кампучије (познати и као [[Црвени Кмери]]) и њихови савезници Демократска Република Вијетнам ([[Сјеверни Вијетнам]]) и [[Вијетконг]] против владиних снага Камбоџе (послије октобра 1970, Кмерска Република), које су подржавали [[Сједињене Америчке Државе]] и Република Вијетнам ([[Јужни Вијетнам]]).
Ред 16:
Борба је била погоршана утицајем и акцијама савезника обе зараћене стране. Народна армија Вијетнама (Армија Сјеверног Вијетнама) је ангажована да заштити своје базе и светилишта на истоку Камбоџе. САД су биле мотивисане потребом да купе вријеме за повлачење из Југозападне Азије и да заштити своје савезнике, режим Јужног Вијетнама. Америчке и вијетнамске снаге (и јужне и сјеверне) су директно учествовале у борбама.
Послије пет година дивљих борби у којима су доживљени тешки губици, уништена привреда, изгладњело становништво, и тешка злодјела, Републиканска влада је пала 17. априла 1975. године, када су Црвени Кмери прогласили Демократску Кампучију. Ова власт је тврдила да је интервенција САД у Камбоџи допринијела њиховом освајању власти, јер су Црвени Кмери појачани са 4000 чланова 1970. на 70
== Позадина ==
Ред 37:
18. марта 1970. Лон Нол је затражио да се у Народној скупштини гласа о будућности принцовог вођства нацијом. Сиханук је свргнут са власти гласовима 92-0.<ref>Lipsman and Doyle, pp. 143.</ref> Хенг Ченг је постао предсједник Народне скупштине, док је премијер Лон Нол добио ванредна овлашћења. Сирик Матак је задржао функцију потпредсједника владе. Нова влада је нагласила да је пренос власти употпуности праван и уставан, а добила је и признање већине страних влада. Биле су, и наставиће се, оптужбе да је америчка влада играла улогу у обарању Сиханука, али јасни докази никада нису нађени.<ref>{{harvnb|Shawcross||pp=112–122.}}</ref>
Већина средње класе и образованих [[Кмери|Кмера]] је постала уморна од принца и поздравила је промјену власти.<ref>{{harvnb|Shawcross||pp=126.}}</ref> Придружили су се војсци, за коју је повратак на америчку војну и финансијску помоћ био разлог за славље.<ref name="ld144">Lipsman and Doyle, pp. 144.</ref> Неколико дана након његовог свргавања, Сиханук, сада у Пекингу, апелује људима да се одупру узурпатору.<ref name="Isaacs, Hardy and Brown, pp. 90"/> Демонстрације и немири су се догодили (углавном у областима под контролом НАВ/ФНО) али је влада опстала.<ref>{{harvnb|Deac||pp=69.}}</ref> У једном инциденту у Кампонг Чаму 29. марта у разјареној гужви је погинуо брат Лона Нола, Лон Нил, који је поцијепао своју [[Јетра|јетру]], скувао је и појео.<ref name="ld144"/> Процјењује се да је тада 40
=== Масакр над Вијетнамцима ===
Већина становништва, и урбано и рурално, свој бијес и фрустрације су искаљивали над вијетнамским становништвом земље. Лон Нол је позвао 10
Лон Нол се надао да би могао користити Вијетнамце као таоце против активности ФНО-а/НАВ-а. Тада је почело убијање. У градовима и селима широм Камбоџе, војници и цивили су тражили своје вијетнамске комшије како би их убили.<ref>{{harvnb|Deac||pp=75.}}</ref> 15. априла, тијела 800 Вијетнамаца су плутала низ [[Меконг]] у Јужном Вијетнаму.
Ред 59:
Откада су Црвени Кмери покренули сувосезонску офанзиву за заузимање опкољеног клавног града 1. јануара 1975. године, Република је била у хаосу. Економија је пропала, транспортна мрежа сведена на ваздух и воду, жетве пиринача смањене за четвртину, а залихе слатховодних риба (главни извор бјеланчевина) су драстично опале. Цијене хране су повећане за 20 пута од предратног нивоа, а незапосленост се више није ни мјерила.<ref>Lipsman and Weiss, pp. 119.</ref>
[[Датотека:Cambodian Civil War map.jpg|мини|десно|200px|Посљедња офанзива на Пном Пен, април 1975.]]
Пном Пен, који је прије рата имао 600
Очајне, али утврђене, јединице републичких војника, од којих је многима понестало муниције, укопали су се у околини пријестонице и борили се све док их Црвени Кмери нису побиједили. Од посљедње седмице марта 1975. око 40
Лон Нол је поднио оставку и напустио земљу 1. априла у нади да би споразумно рјешење и даље било могуће ако је он одсутан са политичке сцене. Вршилац дужности предсједника постао је Саукам Хој.
| |||