Како су многи обичаји требалитребало битида буду објашњени, а није се знало како су настали, током ренесансе многи аутори прибегавају претпоставкама. Тако су узречице из народних песама попут Ладо и Ледо, за које се није знало шта значе, али се знало да песме које их помињу садрже остатке паганизма, постала имена за поједина словенска божанства. Први пут Ладу помиње Јан Длугош(1415-1480) у свом летопису. Касније су први романтичарски митолози проучавајући изворе, домишљали многе митове о Лади попут Андреја Каисарова<ref>Andrej Kaisarov "-{Slavic Mythology and Russia}-",. Moskva,. 1807 i 1810</ref> и Сергеја Глинке(1774–1847)<ref>Sergej Glinka - -{Istoriya Rossii, etc. (History of Russia for the use of Youth; 10 vols., 1817–1819; 2nd ed. 1822, 3rd ed. 1824)}- </ref>. Касније приче о Лади улазе у књижевност и обогаћују се тумачењима.
