Шок (медицина) — разлика између измена

'''Шок''' је је скуп знакова и симптома, који настају као последица поремећене циркулације, хипоксије и последичне хипоперфузије ткива, која имају за последицу појаву, секундарних, функционалних и морфолошких оштећења органских система. Шок није болесно стање у правом смислу те речи, мада се често назива болешћу, већ реакције организма на штетне надражаја који нарушавају равнотежу унутрашње средине.<ref>Dragan Vučović, A. Pavlović: ''Urgentna medicina u stomatološkoj praksi''. Stomatološki fakultet, Beograd 2011.</ref><ref>Shwartz,s ''Principles of Surger''y, Night Edition, 2010.</ref> Шокно стање прати знатна редукција у допремању [[кисеоник]]и нутрицијената [[ткиваткиво (биологија)|ткивима]], што у почетној фази шока води реверзибилном, а у пролонгираној фази и иреверзибилном оштећењу [[Ћелија (биологија)|ћелија]], због анаеробне гликолизе [[Аденозин-трифосфат|ATP]]-а у митохондријама (метаболичка ацидоза).<ref>Gavrilović S, Popović M, Mačvanin Dj, Gvozdenović Lj: Akutne intoksikacije (urgentna terapija). “Zora”, Novi Sad, 2000.</ref>

Шок се у пракси везује за спољашње узрок настајања (нпр свака тежа повреда, тежи оперативни захват, опекотине...), и по томе се разликује од [[колапс (медицина)|колапсколапса]]а који се везује за унутрашње узроке (дејство отрова, обољења органа...). Поремећаји у шоку су динамични, са сталном променом клиничке слике, у којој доминирају хладна и лепљива кожа, бледило, поремећај свести, пад крвног притиска (хипотензија) слаб једва пипљив пулс и нестабилни витални знаци. <ref>Gvozdenović Lj : ''Šok.'' “Informatika” i “Zora”,Novi Sad, 1999.</ref><ref> Robert S. Porter, Justin L. Kaplan: ''The Merck Manual'', 19th Edition, 2011.</ref>

Хиповолемијски шок, је нагло смањење [[волумензапремина|волумена]]а [[крв]]и у [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулацији]], које узрокује смањење [[Ткиво (биологија)|ткивне]] перфузије и поремећај [[ћелија|ћелијског метаболизма]]. Хиповолемијски [[шок]] је најчешћи облик [[шок]]а у [[хирургија|хирургији]].

Кардиогени шок настаје као последица акутног попуштања [[срце|срца]], које се карактерише малим систолним волуменом [[крв]]и (количина крви коју срце избаци у току једне систоле) и немогућношћу постизања задовољавајућег минутног волумена срца (производ систолног волумена и срчане фреквенције).<ref name="IrwinRippe">{{Cite book|author=Rippe, James M.; Irwin, Richard S. |title=Irwin and Rippe's intensive care medicine |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |location=Philadelphia |year=2003 |pages= |isbn=978-0-7817-3548-3 |oclc=53868338}}</ref><ref name="Marino">{{Cite book|author=Marino, Paul L. |title=The ICU book |publisher=Williams & Wilkins |location=Baltimore |year=1998 |pages= |isbn=978-0-683-05565-8 |oclc=300112092}}</ref><ref name="FCCS">{{Cite book|author= Society of Critical Care Medicine.|title=Fundamental Critical Care Support |publisher=Society of Critical Care Medicine |location= |year=2001 |pages= |isbn=978-0-936145-02-0 |oclc=48632566}}</ref><ref name="isbn0-07-140235-7">{{Cite book | author = Jameson, J. N. St C.; Dennis L. Kasper; Harrison, Tinsley Randolph; Braunwald, Eugene; Fauci, Anthony S.; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. | title = Harrison's principles of internal medicine | publisher = McGraw-Hill Medical Publishing Division | location = New York | year = 2005 | pages = |isbn=978-0-07-140235-4 | oclc =}}</ref><ref name="isbn0-7216-9652-X">{{Cite book | author = Ausiello, D. A.; Cecil, Russell L.; Goldman, Lee | title = Cecil textbook of medicine | publisher = W.B. Saunders | location = Philadelphia | year = 2004 | pages = |isbn=978-0-7216-9652-2 | oclc =}}</ref><ref name="isbn0-19-262922-0">{{Cite book | author = Warrell, D. A. | title = Oxford textbook of medicine | publisher = Oxford University Press | location = Oxford [Oxfordshire] | year = 2003 | pages = |isbn=978-0-19-262922-7 | oclc =}}</ref><ref name="Overview">-{[http://www.surgicalcriticalcare.net/Lectures/shock_overview.pdf Shock: An Overview] [[Portable Document Format|PDF]] by Michael L. Cheatham, MD, Ernest F.J. Block, MD, Howard G. Smith, MD, John T. Promes, MD, Surgical Critical Care Service, Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center, [[Orlando]], Florida}-</ref>

Анафилактични шок (АШ) (генерализована реакција преосетљивости, ситемска анафилаксија, хиперсензитивна алергија), је нагла и често [[смрт]]оносна генерализована [[алергија|реакција преосетљивости]] која настаје у току једног до пет минута, најчешће после примене парентералних [[лек]]ова, контрастних средства (у [[радиологија|радиологији]]) или нехуманих [[беланчевинепротеин|беланчевина]]. Механизам системске анафилаксије може бити алергијски и неалергијски.<ref>Jones AE, Kline JA. ''Shock. In: Marx JA, ed. Rosen’s Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice.'' 7th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2009:chap 4.</ref><ref>Parrillo JE. ''Approach to the patient with shock.'' In: Goldman L, Ausiello D, eds. Cecil Medicine. 23rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2007:chap 107.</ref>

Без агресивне надокнаде течности у овој фази долази до смртног исхода, често и поред предузетог лечења.

* Примарна терапија у свим стања шока изузев при кардиогеним шоку, почиње применом кристалоидних и / или колоидних радтвора. У ту сврху се најчешће користе кристалоидни раствори као што су: Рингеров лактат и физиолошки раствора,