|
=== Гватемала уочи доласка Арбенза на власт ===
Гватемала је још од 1890-их била под утицајем воље [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-а преко [[Монроова доктрина|Монроове доктрине]]. Према њој, након избацивања европских колонијалних сила из Америке, цео континент треба да буде под патронатом САД. Гватемалски диктатори су тако током 19. и [[20. век]]а ишли на руку америчким интересима и радили у корист њихових фирми.<ref name="managing-8-10">Streeter, 2000: [http://books.google.com/books?id=h17R_A0n-1MC&pg=PA8, pp. 8-10]</ref> Најбруталнији од тих диктатора био је [[Хорхе Убико]], који је дошао на власт [[1930]]. уз помоћ САД; имао је веома развијену обавештајну мрежу, убијао политичке противнике, отворено заговарао [[фашизам]],<ref>{{Cite book|title=Grappling with atrocity: Guatemalan theater in the 1990s|last=Shillington|first=John|publisher=Fairleigh Dickinson University Press|year=2002|isbn=9780838639306|url=http://books.google.com/books?id=KJyWMjI4pfgC&pg=PA38|pages=38-39}}</ref>{{sfn|LaFeber|1993|pp=77-79}}<ref>{{cite book|last=Forster,|first=Cindy|title=The 2001Time of Freedom: [Campesino Workers in Guatemala's October Revolution|url=http://books.google.com/books?id=5937zVXHZV8C&pg=PA81,|year=2001|publisher=University pp.of 81Pittsburgh Press|isbn=978-82]0-8229-4162-0|pages=81–}}</ref><ref>{{Cite book|title=Nazis and good neighbors: the United States campaign against the Germans of Latin America in World War II|last=Friedman|first=Max Paul|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=9780521822466|url=http://books.google.com/books?id=qYeYaDs1xR4C&pg=PA82|pages=82-83}}</ref><ref>{{cite book|last=Krehm,|first=William|title=Democracies 1999:and [Tyrannies of the Caribbean in the 1940's|url=http://books.google.com/books?id=dAUd1NHWGhIC&pg=PA44,|year=1999|publisher=COMER pp. 44Publications|isbn=978-45]1-896266-81-7|pages=44–}}</ref> радио је у корист богаташа и земљопоседника а на штету сељаштва, мрзио [[Маје|домородце]], предао је америчкој [[Јунајтед фрут компани|компанији Јунајтед фрут]] хиљаде хектара земље и ослободио ју плаћања пореза, и остало.<ref name="managing-11-12">Streeter, 2000: [http://books.google.com/books?id=h17R_A0n-1MC&pg=PA11, pp. 11-12]</ref><ref name="immerman-1983-34-37">Immerman, 1983: [http://books.google.com/books?id=erAkfz6c9HoC&pg=PA34, pp. 34-37]</ref><ref name="cullather-2006-9-10">Cullather, 2006: [http://books.google.com/books?id=sp3IGB4csCQC&pg=PA9, pp. 9-10]</ref><ref name="rabe-1988-43">Rabe, 1988: [http://books.google.com/books?id=o2SFNdAiB7UC&pg=PA43, pp. 43]</ref><ref name="mccreery-1994-316-317">McCreery, 1994: [http://books.google.com/books?id=0mpsg65LOMcC&pg=PA316, pp. 316-317]</ref> Коначно је био принуђен да се повуче с власти [[1. јул]]а [[1944]]. године услед масовних протеста интелектуалаца и војске широм земље. Међу опозиционим официрима био је и Арбенз, а они су у октобру срушили с власти и трочлану хунту која је наследила Убикоа, те расписали демократске изборе наредне године.<ref>Streeter, 2000: [http://books.google.com/books?id=h17R_A0n-1MC&pg=PA13, pp. 13]</ref>
=== Председник ===
|
