Ибн Араби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 70:
=== Савршени човек ===
За филозофа из Андалуса, савршено људско биће (''al-Insān al-Kāmil'') је врхунац Божје креације. Савршени или потпуни човек представља углачано огледало у коме се одражавају сви светови, од космичког до минералног, нудећи одраз лика Божијег. У савршеном човеку, Бог се испољава; људско биће је [[подобије|слика Божанског]].<ref name="Najveći majstor"/> Богу је његова креација потребна да би [[созерцање|созерцавао]] (сагледавао) себе, да би била његово
{{цитат2|Бог је себе учинио видљивим самоме себи у форми која је остварена снагом топоса у којем се он опажа. Њему штошта на тај начин бива видљивим, а што не би могло бити видљиво кад не би било оног појединачног топоса и његовог самоочитовања у њему. (Пре стварања човека) универзум је постојао попут магловитог и нејасног лика који има форму, али не и душу у себи. Универзум бејаше попут неуглачаног огледала... Такво стање је природно изискивало да огледало света постане углачаним. И би створен човек како би представљао истински сјај огледала и сами дух форме.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/>}}
[[Датотека:Maqam Ibn-'arabi2.jpg|мини|220п|Ибн Арабијев гроб у [[Дамаск]]у представља важно место [[ходочашће|ходочашћа]].]]
Ибн Араби разликује „световни начин постојања“ (''al—nash'a al—dunyawiya'') и „онострани начин постојања“ (''al—nash'a al—ukhrawiya''). Световни начин је својствен већини људи, и у њему је човек сасвим под влашћу свога тела, застором потпуно одвојен од истинске стварности. Ради уклањања вела, Ибн Араби препоручује вежбе за развијање „духовног вида“ (''ayn al—basira''), које воде преображају човека. Он говори о потреби [[буђење|буђења]] из великог сна живота у којем човек свакодневно сања да се буди из посебних снова.<ref name="San i stvarnost kod Ibn Arabija"/> Човек може постићи [[будност]]и само уз вечно буднога Бога. Исконска тежња ка сједињењем (''ittihad'') се остварује у две етапе, од којих је прва ишчезавање (''fana'') у божанском, а друга истрајавање (''baqa'') у вечној присутности.
== Поезија ==
| |||