Ендогамија — разлика између измена

На вишем степену дивљаштва еволуира нова забрана ка егзогамији. Забрањено је полно општење и унутар једне генерације (сестра-брат). Тако је човјек коначно изашао из ендогамије. Најстарији познати облик егзогамијског брака открио је на [[Хаваји]]ма [[Пуналуа]] -([[Пунални брак]]). <ref name="Kозара“ Kозара"/>

Многобројни су примјери ендогамије код Јужних Словена и на просторима гдје они и данас живе: Католичка колонија у [[Јањево|Јањеву]] - остаци [[Саси|Саса]] који су радили у рудницима по Србији и Балкану уопште. Сличан примјер наводи и [[Андрија Лубурић]] за породице Мишковић и Котовић за које се сматра да су потомци старих [[Матаруге|Матаруга]] . У тим су се породицама блиски сродници међусобно женили и удавали. <ref name="Сана" />

Становништво на отокуострву [[Сусак]]у у сјеверном Јадрану, који су ступали у брачне и полене односе са блиским сродницима, и данас је тешко извести генеалогију било које од породица. Женидба и удадба међу блиским сродницима ових оточана одразила се и на данашњи изглед ових људи. Код раније тамнопутих Примораца сада су видне псеудонордијске особине, а промјене су наступиле и код крвних група ових становника. Слично је и са породицама Шипчић из села Црне Горе на [[Дурмитор]]у . У овом планинском насељу , одвојеном од сусједних области дубоким и непроходним кањонима река [[Тара|Таре]] и [[Сушица|Сушице]] и врховима дурмиторског масива Великог и Малог Штоуца, такође је силом прилика долазило до узимања у сродству. Али код њих се бар за сада, мада је то узимање стасро и више од стотину година, не осјећају значајније промјене на потомству. Ово се објашњава високом надморском висином оштром крлимом и тешким сточарским начином живота – сурова борба коју је стихија природе неминовно наметнула, борбе за опстанак, намеће и осигурава потомству, готово од малих ногу, пуну природну селекцију. Нешто више изолованих група има на просторима Шарско – пиндског планинсклог система. Није испитан.