Gramofon — разлика између измена

[[Слика:Romanian
pickup1.jpg|мини|250п|desno|Gramofon iz [[1979]].]]

'''Gramofon''' je [[mehanizam|mehanički uređaj]] za snimanje i reprodukciju [[zvuk]]a. Prvi takav uređaj je bio [[Фонограф|fonograf]] kojeg je [[izum]]io [[Emil Berliner]] [[1887]]. Patent je prijavio [[26. septembra]] 1887. Usavršio ga je [[Tomas Alva Edison|Tomas Alva Edison]].

*'''Pogonski mehanizam''' koji je okretao disk na koju se postavljala
gramofonska ploča. U početku je to bio uređaj na navijanje i oprugu
(slično satnim mehanizmima) kasnije električni motor.

*'''Ručica sa gramofonskom iglom''' koja se spuštala na gramofonsku
ploču. Igla je pratila brazde urezane na [[gramofonska
ploča|gramofonskoj ploči]] i pri tome vibrirala levo-desno i te mikro
vibracije su se vodile na reproduktor zvuka.

*'''Horna za reprodukciju''' na koju su se prenosile i pojačavale
vibracije pretvorene u zvuk. Kasnije je hornu zamenio sistem
elektroakustičke reprodukcije.

Igle su i početku bile [[čelik|čelične]] i menjale su se posle nekoliko
ploča, kasnije od [[safir]]a još kasnije [[dijamant]]a. Ipak, neke
firme, poput Pathe, proizvodile su već početkom dvadesetog veka igle od
safira. Postojale su, takođe i razne druge vrste igala od različitih
materijala (kaktus, bambus, drvo) koje nisu oštećivale ploče u meri u
kojoj su to činile čelične igle.

Brzina obrtanja gramofonskih ploča je u početku bila 78 obrtaja u minutu
(približno, mada je bilo ploča od 60 do 100 obrtaja u minutu). Krajem
dvadesetih godina za potrebe ton filma razvija se brzina od 33 obtaja u
minutu, a još nešto kasnije, početkom pedesetih godina 45 obrtaja u
minutu. Sa smanjenjem brzine se povećavao kapacitet snimljenog
materijala na gramofonskim pločama, ali je opadao kvalitet. Novina u
industriji gramofonskih ploča predstavljao je mikro rez (1948.,
Columbia) za razliku od dotadašnjeg klasičnog, standardnog reza koji se
nije generalno mnogo po finoći menjao od početka dvadesetog veka.

Šezdesetih godina dvadesetog veka su se pojavile tzv Haj Fideliti
([[Hi-Fi]]) ploče, ploče sa visokim kvalitetom reprodukcije tako da deo
popularnosti [[Bitlsi]] sigurno duguju i toj tehnološkoj inovaciji.
Ipak, potrebno je napomenuti, da su neke firme poput Victor-a još tokom
tridesetih godina uspeli da snime ploče koje su u mnogoj meri bile veoma
bliske Hi-Fi reprodukciji (proširen frekventni opseg, dinamika i
izvanredan akustički balans ovih ploča zadivljuje i današnje slušaoce,
iako su snimljene bezmalo pre osamdeset i više godina.