Википедија

Витамин А — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м референце
Ред 39:
| routes_of_administration =
}}
'''Витамин А''' је топљив у [[масти]]ма односно [[уља|уљима]]. Његово је деловање углавном последица везања за специфичне нуклеарне рецепторе, те тако касније утиче на синтезу специфичних [[протеини|протеина]].<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> Важан је за контролу раста и развоја [[епител]]ног [[Ткиво (биологија)|ткива]], тј. за диференцијацију, те учествује у стварању видног [[пигмент]]а. Тако његови недостаци носе разне поремећаје, од ноћног слепила до одређених [[кожне болести|кожних поремећаја]].<ref name=Sommer> Sommer, A(2008). Vitamin A Deficiency and Clinical Disease: An Historical Overview. J. Nutr. 138:1835-1839. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18806089</ref><ref>{{cite journal |author=Love JM, Gudas LJ |title=Vitamin A, differentiation and cancer |journal=Curr. Opin. Cell Biol. |volume=6 |issue=6 |pages=825–31825-31 |year=1994 |month=December |pmid=7880529 |doi= |url=}}</ref> Уз то, значајан учинак витамина А произилази из његових антиоксидационих својстава (тако да се веже за [[слободни радикали|слободне радикале]] у телу). Важно је, међутим, знати да највеће проблеме у телу витамин А може изазвати превеликим уношењем у [[организам]]. Тада долази до бројних токсичних учинака праћеним поремећајима у пробави, на [[кожа|кожи]], [[кост]]има и [[зглоб]]овима.<ref>Gropper, S.S; Smith,J.L and Groff, J.L(2009). Advanced Nutrition and Human Metabolism 5th Edition Pp373-1182.</ref>
 
Витамин А се у организму појављује у различитим облицима, па можемо говорити о скупу витамина А. Сви заједно припадају '''ретиноидима''' тј. дериватима [[ретиноична киселина|ретиноичне киселине]] ([[естери]], [[етери]] или [[алкохол]]ни деривати). Витамин А у ужем смислу назива се '''ретинол''' или '''витамин А1'''. То је [[циклохексан]]ски прстен на којем су три –-{CH3}- скупине и побочни ланац са четири двоструке везе, те примарном –-{OH}- групом. Ретинол је наранчасто вискозно [[уље]]. Овај се витамин отапа у алкохолу и биљним уљима док у [[вода|води]] и [[глицерол]]у не. [[Топлота]] му може смањити активност, а релативно се брзо разграђује деловањем дневне и ултраљубичасте [[светлост]]и. Тако данас постоје многе ствари које то онемогућују.
Ред 49:
Недостаци најчешће настају због неадекватне прехране или при хроничним болестима код којих је смањена апсорпција масти. Једна од [[хиповитаминоза]] је и [[ноћно слепило]] (никталопатија). Тако помањкање овог витамина смањује способност адаптације на таму. Та је адаптација хемијски процес у којем се ствара родопсин, а без витамина А то је немогуће. Знакови недостатка могу се опазити и на кожи.<ref>[http://archderm.ama-assn.org/cgi/content/abstract/143/5/606 Archives of Dermatology], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
 
Уколико се ретиноиди уносе у организам у количинама изразито већим од прописаних, долази до [[хипервитаминоза|хипервитаминозе]] А<ref name="lips2003">{{cite journal | title=Hypervitaminosis A and fractures | author=Paul Lips | journal=N Engl J Med | volume=348 | pages=1927–81927-8 | year=2003 | pmid=12540650 | doi=10.1056/NEJMe020167 | issue=4}}</ref>. Код деце је то често последица самоиницијативне терапије родитеља. Код одраслих настаје након дуготрајног лечења кожних болести (нпр. [[акне]], [[псоријаза]]) или дуготрајном [[аутомедикација|аутомедикацијом]]). Уносом још већих количина долази до акутног тровања чији су симптоми љуштење коже, умор, несаница, едеми идр. При томе се вишак β-каротена акумулира у [[епидерм]]у (како се више не може превести у витамин А) те она добија жућкасту боју.<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Витамин_А”