Стајни трап ваздухоплова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 51:
Авион са вертикалним полетањем [[Харијер GR7]], има стајне трапове типа „бицикл“ (главне ноге су једна иза друге, у оси трупа). Пошто је та конфигурација бочно нестабилна, поседује и две помоћне ноге на крајевима [[крило|крила]]. Главне ноге се увлаче у контуру трупа, а помоћне (танке), отклањају се уназад у правцу лета у капљасти капотаж. Сличну је концепцију имао и пројекат [[Драгољуб Бешлин|Драгољуба Бешлина]], [[Авион Б-12]], чији је [[прототип]]ски развој прекинут у завршној фази.
Током 50-
[[Датотека:Cessna 165 Keevil 28.05.06R.jpg|[[Цесна 165]] је један од првих лаких авиона са опружним ногама стајних органа, без амортизера.|десно|мини|300п]]
Било је и других варијација и конструктивних решења, али кроз искуство и испитивања се усталило најчешће оптимизирано решење, додира ваздухоплова и тла у три тачке, две главне ноге и носна нога. У зависности од величине и масе авиона, ноге су појединачне са по једним точком, а код великих вредности читави сетови. Носна нога је једна, а код великих авиона испомаже се и са још једном, на задњем делу трупа. Те ноге имају сетове точкова највише са четири.<ref name="DEPARTMENT OF TRANSPORTATIONFEDERAL AVIATION ADMINISTRATION"/>
|