Барклај де Толи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod; козметичке измене
Ред 16:
|држава_смрти = [[Пруска]]
}}
'''Михаил Барклај де Толи''' ({{јез-нем|Michael Andreas Barclay de Tolly}}; [[Памушис]], [[27. децембар]] [[1761]] — [[Инстенбург]], [[26. мај]] [[1818]]) био је руски маршал, пореклом [[Шкотланђани]]н.
 
У наступању руске армије кроз Источну Прусију 1807. године био је командант једне од претходница која је успешно обезбеђивала руску главнину, а затим командант заштитнице која је омогућила руским снагама да се среде и приме битку [[Битка код Пројсиш Ајлауа|код Пројсиш Ајлауа]] 7-8. фебруар 1807. У рату против Шведске 1808-1809, командант је пешадијске дивизије. Маја 1809. године постављен је за генералног гувернера и главног команданта руске војске у [[Финска|Финској]], а јануара 1810. за војног министра. На том положају реорганизовао је и јачао руску војску. На почетку [[Наполеонова инвазија на Русију|Наполеонове инвазије на Русију]] 1812. године, задржао је положај министра и преузео команду над руском 1. армијом, а после одласка цара [[Александар I Романов|Александра I]] с фронта, преузео је врховну команду. Избегао је да прими одлучујућу битку над надмоћнијим француским снагама, успешно извршио повлачење у дубину руске територије и спајање руске 1. и 2. армије. Због избегавања одлучујуће битке и сталног повлачења, Барклај је све оштрије критикован у војсци и на двору, чак и називан издајицом, те је цар приморан да за врховног команданта 1. и друге армије постави [[Михаил Кутузов|Михаила Кутузова]], а Барклај је остао на челу 1. армије. У [[Бородинска битка|Бородинској бици]], као командант десног крила допринео је својом изванредном умешношћу и храброшћу уредном повлачењу руске војске ка Москву. Због болести, 27. септембра смењен је са положаја војног министра, а убрзо затим разрешен је и дужности команданта 1. армије. У рату 1813. године примио је команду над 3. армијом, заузео тврђаву Торн, а у [[Битка код Бауцена|бици код Бауцена]], на десном крилу савезника, успешно се борио са три пута надмоћнијим француским снагама. За главног команданта руске армије поновно је постављен 31. маја. Допринео је победи над Французима [[Битка код Кулма|код Кулма]] и [[Битка код Лајпцига|Лајпцига]]. У наставку рата учествовао је 1814. године у више бојева у Француској. После заузимања [[Париз]]а унапређен је у маршала.