Хакобо Арбенз — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
 
=== Председник ===
НенаданаИзненадна смрт предсендичкогпредседничког кандидата Франсиска Хавијера Аране [[1950]]. године, оставила је Арбенза без озбиљне конкуренције на изборима 1951. године, те је он глатко победио. Његова победа узбунила је чланове Стејт дипартмента, јер је након избора обећао „извући земљу из назадног феудализма и преобразити ју у модерну капиталистичку државу“,<ref name="p. 18">{{harvnb|Streeter|2000|pp= 18}}</ref> те смањити утицај страних компанија и оснажити домаћу привреду.<ref>{{Cite book|last=Fried|first=Jonathan L.|title=Guatemala in rebellion: unfinished history|publisher=Grove Press|year=1983|page=52}}</ref>
 
Најважнији гватемалски извозни производ и главни приход зараде биле су плантаже [[банана]],<ref name="managing-8-10" /> чији је највећи део контролисала Јунајтед фрут компани.<ref>Striffler and Moberg, 2003: [http://books.google.com/books?id=Fv2VH9LGQqoC&pg=PA192, pp. 192]</ref> [[Аграрна реформа]] била је главни задатак којег је Арбенз обећао решити током мандата.<ref>Handy, 1994: [http://books.google.com/books?id=VcSLtP32v34C&pg=PA85, pp. 85]</ref> Наиме, само 2 % становништва било је власник преко 70 % земље у Гватемали. Аграрна реформа, позната као [[Декрет 900]], званично је покренута [[17. јун]]а [[1952]]. године.<ref name="p. 18"/> Програм је трајао 18 месеци, током којег је 6.100 км{{sup|2}} расподељено преко 100.000 породица. Арбенз, и сам велики земљопоседник преко своје супруге, предао је сељацима 7 км{{sup|2}} своје земље.<ref>{{Cite book|title=Talons of the Eagle: Dynamics of U.S.-Latin American Relations|year=2000|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-512997-7|author=Smith, Peter H.|page=135}}</ref>