Данас се на уљане боје гледа другачије него у прошлости. Слика се пастозним бојама и овако употребљавана боја је због своје материјалне лепоте и фине текстуре која се постиже употребом оваковиховаквих тонова и због финих сивих тонова данас у употреби. Пастозан тон показује потез [[Четка|четком]] и ти потези стварају сликарске рукописе и дају му својствен тон. Тврди се да су пастозни слојеви непостојани и да брзо пропадају али ако се не иде у екстреме може се уверити у супротно. Боја која није пуно оптерећена „бинднмитом је солидна врло постојана и подноси рад у пастозним дебелим слојевима. Полажу се наизменично пастозни и танки слојеви. [[Рембрант]]ове и [[Тицијан Вечели|Тицијан]]ове слике као и Папин портрет од [[Дијего Веласкез|Веласкеза]] потвршују да се оваковеовакве слике добро очувају. Лаици мисле да је пастозна слика последица сликареве невештине и не знају да се ствара тиме светлина слике и драж структуре, једино може потизати пастозном бојом.
