Када је Брежњев у августу [[1946]]. године напустио [[Црвена армија|Црвену Армију]] он је био генерал-мајор и ратни јунак (иако се никада није нашао у ратној опасности) што му је уз помоћ Хрушчова дало темеље за будућу успешну каријеру. Први нови положај му је тако постало место Првог секретара партије [[Запорожје|Запорожја]] које ће он убрзо да замени за идентични положај у родној регији Дњепропетровска. Напокон је излаз из мноштва сличних градских и опћинскихопштинских секретара доживео [[1950]]. године када је постао Први секретар Централног комитета [[Молдавија|Молдавије]]. Пре [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] смрти овај сада успјешан совјетски политичар постао је секретар [[Централни комитет|Централног комитета]] СССР-а и кандидат за члана Президијума. Током борбе за власт [[Georgij Maljenkov|Маљенков]]-Хрушчов, његов пријатељ био је присиљен да га жртвује избацивањем из Централног комитета. Да би га се потом избацило из будућих борби и сплетки у Москви током ове борбе за власт која је потрајала до [[1955]]. године, Брежњев је послан у [[Казахстан]] испрва на место другог секретара партије, а након победе Хрушчова на прво. Током [[1956]]. године то је пријатељство добило своју поновну потврду када је Брежњев поновно био постављен на место секретара Централног комитета КПСС-а. Током покушаја свргавања Хрушчова [[1957]]. године, подржао је свога пријатеља што му је донело ново унапређење и положај члана [[Политбиро]]а. На тој позицији Брежњев је наставио да подржава Хрушчова све до 1962. године када су наступиле промене. У међувремену [[1960]]. године он је постао [[председник СССР]]-а што је без обзира на име звучне титуле била у стварности само церемонијална функција. Од [[1963]]. године већина чланова Политбироа (тада се звао Президијум) је дошла до закључка како Хрушчов више штети него користи држави. У тадашњој ''маленој'' уроти присилило се [[Фрол Козлов]]а да одступи се свог положаја потенцијалног наследника шефа државе и да га препусти Брежњеву. До праве смене шефа државе дошло је тек [[14. октобар|14. октобра]] [[1964]], када је урота [[Михаил Суслов|Суслов]]-Косигин-Брежњев постигла пуни успех и узроковала смену Хрушчова.
