Хајнц Гудеријан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod; козметичке измене
Ред 13:
| године_служења =
| чин =
| род =
| јединица =
| битке =
Линија 33 ⟶ 34:
Током напада на [[Пољска|Пољску]] и на [[Француска|Француску]] Гудеријан је командовао XIX армијским корпусом. Лично је командовао нападом немачких оклопних јединица које су пробиле француску линију одбране код [[Седан]]а. Његове оклопне јединице предводиле су тзв. „трку до обале“ којом је завршено опкољавање главнине савезничких снага у Француској. У нападу на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] командовао је Оклопном групом „Гудеријан“ која је од 5. октобра [[1941]]. године преименована у Другу оклопну армију. Током операције „Барбароса“ оклопне јединице под његовом командом дословно су се придржавале доктрине блицркига и напредовале су таквом брзином да је Гудеријан убрзо стекао надимак „-{Schneller Heinz}-“ (брзи Хајнц). Оклопни клин којим је он командовао у рекордном времену је заузео [[Смоленск]] и спремао се за наступање према [[Москва|Москви]] када му је наређено да промени правац напредовања јужно ка [[Кијев]]у. Разрешен је команде 25. децембра [[1941]]. године због непоштовања хитлеровог наређења о забрани повлачења и пребачен је у резервни састав Врховне команде копненеих снага.
 
После немачког пораза код [[Волгоград|СтаљинградСтаљинграда]]а, Гудеријан је позван у активну службу да би 1. марта [[1943]]. године био именован за Главног инспектора оклопних јединица. Његово задужење било је да надзире производњу тенкова као и обуку и употребу оклопних јединица. [[21. јул]]а [[1944]]. године постао је начелник Врховне команде копнене војске. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] га је отпустио [[28. март]]а [[1945]]. године после свађе због неуспелог контранапада чиме се завршио дуги период међусобног неслагања и нетрпељивости.
 
Гудеријаново смењивање је уследило након једне од надраматичнијих сцена која се икада одиграла у [[Рајсхканцеларија|Рајхсканцеларији]]. Реконструкција догађаја изведена је углавном на основу Гудеријанових мемоара „Вођа тенкова“.
 
[[Адолф Хитлер|Хитлерова]] уобичајена подневна конференција почела је прилично мирно, иако је повремено на површину избијало једва прикривена нетрпељивост између учесника. Гудеријан је [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] доставио меморандум у коме је објаснио да је [[23. март|23. марта]]а пропао напад 9. армије, под комадном генерала [[Теодор Бусе|Теодора Бусеа]] на [[Кистрин]], пропао због недостатка артиљеријске муниције. Хитлеру се није свидео не само Гудеријанов тон но ни његов покушај да оправда 9. армију, а посебно генерала Бусеа. Окомио се на Бусеа као јединог кривца за све и наредио да Бусе дође на састанак и поднесе комплетан извештај.
 
Као што је и било уобичајено, састанку су присуствовали сви Хитлерови војни саветници. Поред Гудеријана и Бусеа ту су били начелник штаба [[Врховна команда оружаних снага|Врховне команде оружаних снага]] [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршал]] [[Вилхелм Кајтел]], начелник оперативног одељења [[Алфред Јодл]], Фиреро [[ађутант]], начелник персоналног одељења генерал [[Вилхелм Бургдорф]] и још неки високи официри и разни помоћници. Хитлер је неколико минута слушао општи извештај о ситуацији, а онда је позвао генерала Бусеа да поднесе свој извештај. Бусе је почео своје излагање кратким приказом организације напада и снага које су у њему учествовале. На [Хитлеру се убрзо видело да му је то досадно, а онда је одједном прекинуо Бусеа. „''Зашто је напад пропао?''“, и одмах је баз задржавања одговорио на сопствено питање, „''Због неспособности! Због немара!''“ Засуо је увредама Бусеа, Гудеријана, и целу Врховну комаду. Сви су били неспособни. „''Напад на Кистрин је извршен'', викао је, без ''одговарајуће артиљеријске припреме!''“ Затим се окренуо Гудеријану. „''Ако Бусе није имао довољно муниције, као што тврдите, зашто му нисте допремили више?''“