Герд фон Рундштет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod; козметичке измене
Ред 13:
| године_служења =
| чин =
| род =
| јединица =
| битке =
Линија 36 ⟶ 37:
Фон Рундштет је у новембру 1941. године претрпео срчани удар али је одбио да буде хоспитализован и наставио је даље наступање успевши да 21. новембра освоји Ростов. Међутим, снажан совјетски противнапад избацио је немачке јединице из града. Када је фон Рундштет затражио одобрење од Хитлера да се повуче, овај се разбеснео и заменио га је са генералом [[Валтер фон Рајхенау|Валтером фон Рајхенауом]].
 
Хитлер је поново успоставио фон Рундштета у активну службу у марту [[1942]]. године постављајући га за команданта немачких снага на западу. На овој функцији се показао изузетно интернтим због чега је до јесени [[1943]]. године атлантска обала била јако лоше утврђена. Тек након [[Ервин Ромел|Ромеловог]] именовања за фон Рундштетовог непосредно потчињеног започети су обимни радови на ојачавању [[Атлантски бедем|Атлантског бедема]]. Током расправа које су претходиле савезничкој инвазији Рундштет је инсистирао на ставу да оклопне резерве треба задржати у оперативној позадини како би након иницијалног савезничког искрцавања могле да буду употребљене у циљу уништења мостобрана. Командант немачких оклопних јединица Швапенбург подржавао је његов став. Насупрот њима је био Ромел који је инсистирао на томе да оклопне јединице морају да буду распоређене у близини обале зато што би савезничка ваздушна надмоћ онемогућила или значајно успорила њихово кретање. Поучен лошим искуством из [[Северна Африка|северне Африке]] Ромел је веровао да је савезничко ваздухопловство у стању да онемогући чак и ноћне покрете немачких јединица. Ромел је такође био убеђен да је искрцавање у [[Нормандија|Нормаднији]] мало вероватно због чега је сматрао да би у овом делу Француске требало оставити минималне оклопне јединице. Иако је био вољан да прихвати малу вероватноћу искрцавања у Нормандији фон Рундштет је и даље сматрао да је у питању сулуда коцка. Нажалост, његов ауторитет који је био значајно нарушен његовом неактивношћу након именовања за команданта немачких јединица на западу није био довољан да подупре његове ставове због чега је Ромелово становиште превагнуло. Немачке оклопне дивизије биле су раштркане дуж обале због чега су у Нормаднији, у тренутку искрцавања биле само две оклопне дивизије што је имало катастрофалне последице на даљи ток операција. После [[Битка за Нормандију|Д-дандана]]а, у јуну [[1944]]. године, фон Рундштет је саветовао Хитлера да закључи мир са савезницима. Хитлер је на његов савет одговорио тако што га је заменио генералом [[Гинтер фон Клуге|Гинтером фон Клугеом]].
 
Бесан због завере да се убије Хитлер, Рунштет је пристао да се придружи Гудеријану и [[Вилхелм Кајтел|Вилхелму Кајтелу]] на Војном суду части који је избацио из војске на стотине немачких официра, често на основу бедних доказа, под оптужбом да су ковали заверу против Хитлера. На овај начин они су били предати у руке цивилном судству, тачније у руке [[Роланд Фреислер|Роланда Фреислера]]. Многи од њих су погубљени.