Суецка криза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.149.209.16 (разговор) на последњу измену корисника 178.149.33.53
Ред 46:
Египатска војска је током кратког Суецког рата [[1956]]. тешко страдала, ваздухопловство је готово уништено, а увелико је ослабљена и ратна морнарица. Суецки канал је био затворен до [[1957]]., а Египат је [[1962]]. надокнадио вредност национализоване имовине изворним власницима. Арапске земље су у знак протеста након Суецке кризе смањиле испоруке нафте Западу, стварајући мали нафтни удар и благи наговештај велике нафтне кризе која ће се догодити након рата [[1973]]. године. Упркос чињеници да је с војне стране операција била успешна, за Уједињено Краљевство и Француску је на политичком и дипломатском нивоу била потпуни фијаско и довела је до великих потреса на домаћим политичким сценама.
 
Парадоксално, победницима Суецког рата могу се сматрати Израел и Египат. Израел је доласком снага [[Организација уједињених нација|УН]]-а на Синај и свођењем Египта на ниво трећеразредне војне силе остварио свој првобитни циљ, да осигура своје јужне границе за готово целу следећу деценију. Израел је такође стекао право проласка бродова кроз [[Тиренски мореуз]], а војна сарадња Тел Авива с Француском у идућим се годинама одразила и на пољу војне индустрије, која је уз остало резултираларезултовала и изградњом нуклеарног реактора у Димони у Израелу. Рат [[1956]]. године је за Израел био успешан тест властитих оружаних снага које ће идућих деценија играти велику улогу у одржању Израела. С друге стране, Египат је упркос војном поразу задржао надзор над Суецким каналом, а још је важнији дипломатски престиж који је себи Египат обезбедио. Насер је политички ојачао у властитој земљи те се наметнуо као свеарапски лидер. Највећи део тог утицаја искористио је за стварање противизраелске коалиције.
 
Египатски председник Насер вешто је искористио политички престиж стечен након Суецке кризе, те је педесетих година XX века фигурирао као неслужбени лидер арапског света. Насеров панарабизам је [[1958]]. године конкретизован уједињењем Египта и [[Сирија|Сирије]] у заједничку државу названу [[Уједињена Арапска Република]]. Ту Насеров пројект није стао, већ се УАР повезала с [[Јемен]]ом у конфедерацију амбициозно прозвану Сједињене Арапске Државе. Као противтежа социјалистичкој Уједињеној Арапској Републици, марта [[1958]]. две су прозападне арапске монархије [[Јордан]] и [[Ирак]] ушле у федерацију названу Арапска федерација. Но, већ у јулу 1958. на подстицај из УАР-а срушена је ирачка монархија а ирачки краљ [[Фејсал II]] је у државном удару убијен, чиме је пропао пројект Арапске федерације. Ни Уједињена Арапска Република није била дугог века - сиријски је ентузијазам брзо спласнуо након што је постало јасно да заједничком државом доминира Каиро, док су се Ирак, након рушења монархије, и [[Судан]] одбили придружити УАР-у. Пројект Уједињене Арапске Републике неславно је распуштен [[1961]]. након војног удара у Сирији.