Комо (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 37:
Простор око [[Комо (језеро)|језера Комо]] насељен је касно, јер мочварни терен око језера [[праисторија|праисторијски]] човек није умео контролисати. У [[5. век п. н. е.|5. веку п. н. е.]] у ову област долазе [[Гали]], и након победе над [[Етрурци]]ма присвајају територију Кома. Они су, судећи по књигама [[Тит Оливије|Тита Оливија]], подигли чак низ утврђених замака око такозваног Комум Оппидума. Први контакт с [[стари Рим|Римом]] успостављен је 196. п. н. е., када је римски конзул у тешкој бици освојио ту област. У Комо тада долази Помпеј Страбон и започиње обнову града.
У време када је [[Римско царство]] било на удару [[варвари|варвара]], Комо су запоседали [[Готи]], [[Хуни]], [[Лангобарди]], [[Франци]] и коначно [[Оти]], свесни његовог важног стратешког значаја. Међутим, становници Кома су се мирно покоравали дошљацима и настављали да се развијају захваљујући пре свега занатлијама и трговцима. Касније, као потпуно самостална градска општина, Комо је често ратовао с [[Милано|Миланом]]. Битке су биле дуге и
На власт убрзо долази [[Шпанија]] и заводи два века страховладе, неиздрживих пореза, отимања. Тај период сматра се најмрачнијим у историји Кома, после кога следи благи опоравак уз [[Хабзбуршка монархија|аустријску управу]]. Под [[Марија Терезија|Маријом Терезијом]] и [[Јосиф II|Јосифом II]] у Кому поново оживљавају текстилна индустрија и израда намештаја. Улаже се у науку, а богате породице такмиче се у изградњи вила за одмор на обали језера. Доводе се надалеко познати архитекти, који у чистом неокласичном стилу граде вилу Олмо (данас најпознатија вила на језеру, у којој се налази „Александар Волта“ - центар за науку), вилу Салацар, вилу Сапорити (у којој је [[Наполеон]] преноћио приликом посете Кому) и многе друге. И Катедрала је након четири века изградње коначно завршена. После уједињења [[Италија|Италије]], Комо постаје средиште уметности и израде [[свила|свиле]], по којој је и данас познат.
| |||