Персепољ — разлика између измена

4 бајта уклоњена ,  пре 6 година
м
Године [[1971]]. испред комплекса Персепољ одржана је раскошна парада у скопу обележавања 2500 јубилеја монархије у [[Иран]]у, коју је приредио последњи ирански шах [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамед Реза Пахлави]]. На церемонији је учествовало више од 200 државника из целога света, укључујући и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] председника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и његову жену Јованку. Сматра се како је прослава била шахов покушај да оправда легитимитет своје власти након што је [[1953]]. на власт дошао државним ударом, збацивши демократску изабрану власт. Процене трошкова прославе крећу се између 22 и 200 милиона америчких долара. Новија археолошка истраживања показала су како је церемонија оштетила остатке канала и вртова у околини Персепоља.
 
Данас Персепољ спада у осетљиву околину која може бити угрожена људским активностима. Локација није директно угрожена испушним плиновима будући да се већа урбана места попут [[Шираз]]а налазе на 70 километара удаљености, не постоји опасност од коришћења пољопривредних хемикалија у плодној долини подно комплекса. Програм за заштиту локације недавно је због ерозије ограничио број посетиоца, а изнад осетљивих елемената попут источног стубипта ападне постављени су кровови због заштите од атмосферилија. Велику забринутост за судбину Персепоља показали су многи стручњаци због градње бране Сиванд надалеко од Пасарграда, који се налази 43 километара од Персепоља. Иако стручњаци тврде како разинаниво воде неће оштетити археолошка налазишта у колици античких налазишта, археолози су забринути и због повећања влажности услед појаве вештачког језера, но министри енергетике тврде како се то може обештетити могућношћу контролисања нивоа језера. Изградња бране почела је [[20. април]]а [[2007]]. године. Осим бране, страх је проузроковала и градња железничке пруге од Персепоља и [[Накш-и Рустама]], за које неки сматрају како њихове вибрације могу оштетити налазишта. Збох богатих археолошких налазишта и великог развоја прометне мреже, често долази до сукоба и парница између иранских министарстава културне баштине и промета. Персепољ је [[1979]]. године уврштен на попис [[Светска баштина|Светске баштине]] [[Унеско]]-а према 1, 3 и 4 категорији, збох чега на комплексу нису дозвољене икакве модификације.
 
== Спољашње везе ==