Ернст Рем — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uvod |
проширење и додавање извора |
||
Ред 1:
{{Војно лице
| име = Ернст Рем
Линија 10 ⟶ 9:
| држава_рођења = {{застава|Немачко царство}}
| датум_смрти = [[1. јул]] [[1934]].
| место_смрти = [[Минхен
| држава_смрти = {{застава|
| војска = {{застава|Немачко царство}} <small>(до 1918)</small><br />{{застава|Вајмарска Република}} <small>(до 1933)</small><br />{{застава|Нацистичка Немачка}} <small>(до 1934)
| године_служења = 1914 — 1934
| чин =
| род = [[Штурмабтајлунг]]
| јединица =
| битке = [[Први светски рат]]
Линија 22 ⟶ 21:
| потпис =
}}
'''Ернст Јулиус Рем''' ({{јез-нем|Ernst Julius Röhm}}; [[Минхен]], [[28. новембар]] [[1887]] — [[Минхен-Штаделхајм]], [[1. јул]] [[1934]]) је био немачки [[официр]], а потом саоснивач и један од главних вођа [[Штурмабтајлунг]]а, [[нацизам|нацистичких]] јуришних одреда.
== Биографија ==
=== Младост ===
Ернст Рем је рођен у [[Минхен]]у 1887. Као и Хитлер, био је најмлађи син чиновника, у Ремовом случају чиновника у железници. Рем га је представљао као насилног и суровог. Због таквог односа његовог оца према њему, Рем је све време имао жељу да постане војник. У војску се пријавио јула 1906. године. Две године касније је напредовао до чина [[поручник]]а у Десетој Баварској пешадијској регименти. [[Луис Снајдер]] га је описао као фанатичног и приглупог војника.<ref>[http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/GERroehm.htm www.spartacus.schoolnet.co.uk - Ernst Röhm]</ref> До почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] Рем је напредовао до позиције ађутанта у првом батаљону десете регименте.
Током Првог светског рата Рем је службовао на [[Западни фронт у Првом светском рату|западном фронту]] где је три пута рањаван, једном теже у нос. Унапређен је у чин натпроучника 1915. године. Због тежих рањавања током прве две године рата, остатак борби је провео у штабу као штабни официр. До краја рата је напредовао до чина капетана и био му је уручен орден [[Гвоздени крст|Гвозденог крста]] првог реда.
=== После Првог светског рата ===
Након рата, Рем је остао припадник Немачке војске, сада реформисаног [[Рајхсвер]]а. По [[Версајски споразум|Версајском споразуму]] Немачка восјка је била бројчано ограничена на сто хиљада војника, што је наљутило многе Немце. Рем се са [[Фрајкори|Фрајкором]] борио против левичара под вођством [[Роза Луксембург|Розе Луксембург]] који су покушали да организују [[Немачка револуција 1918-19|револуцију у Немачкој]]. Фрајкори су били познати по бруталности коју су у свакој прилици исказивали према [[комунизам|комунистима]] и [[социјализам|социјалистима]] који су покушали да наруше стабилност тек основане [[Вајмарска република|Вајмарске републике]].
Рем никако није могао да прихвати чињеницу да је Немачка поражена у Првом светском рату. Веровао је да су Немачкој наметнути услови Версајског споразума од стране европских социјалиста. У то време, многи у Немачкој нису правили разлику између социјализма и комунизма, и стављали су их у исти кош. Док је још био официр у немачкој војсци 1919. прикључио се [[Немачка радничка партија|Немачкој радничкој партији]]. Она је касније преименована од стране Хитлера у [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичку немачку радничку партију]].
=== Уздизање Нацистичке идеје ===
Рем је учествовао у пропалом [[Пивнички пуч|Пивничком пучу]] 1923. године. Након тога је осуђен на петнаест месеци затвора због издаје, али је пуштен на условну слободу. Хитлер је сваког ко је стајао уз њега у том покушају пуча држао високо, као особе од највећег поверења. Рем је од Хитлера, који је био у затвору, добио одобрење да оснује и развија [[Штурмабтајлунг|СА]], паравојну јединицу Нацистичке партије. Међутим, када је Хитлер пуштен на слободу, није био задовољан Ремовим радом. Рема је ово погодило, напустио је Нацистичку партију и постао сарадник Боливијске армије са чином [[потпуковник]]а. Након побуне против Боливијске власти и успона Нацистичке партије у Немачкој, Рем је одлучио да се врати у Немачку, на Хитлерову жељу. После повратка у странку, од Хитлера је добио позицију начелника штаба СА.
До 1933. СА је бројао око три милиона припадника, што је Рему дало велику моћ. Велики број чланова СА су били штрајкачи, што је по Рему представљало социјалистички црту Нацистичкој партији. Осталим високим члановима партије, као што је [[Хајнрих Химлер]], ово није изгледало као нешто што је могло да представља идеју национал социјализма. Рем је такође био претња за Химлера као вођу [[Шуцштафел|СС-а]], који је бар по бројности био много мањи од СА формација. Остали су се просто плашили моћи које је Рем имао због бројности његових присталица.
Али Рему је била довољна подршка Хитлера, који га је позвао да се врати у Немачку из [[Боливија|Боливије]]. Рем је био једини који је Хитлера смео да зове Адолф, док су га сви остали звали „мој фиреру“. СА јединице су успеле да се обрачунају са комунистима након паљења зграде [[Рајхстаг]]а, и Хитлеру је Рем и даље био потребан, иако је штампа придодавала негатвне конотације на рачун понашања СА припадника, који су често били пијани и недисциплиновани док су били у униформи. Тврдокорни нацисти су веровали да је понашање Рема и његовог заменика [[Едмунд Хејнс|Едмунда Хејнса]] било неприхватљиво, пошто су њих двојица били хомосексуалци.
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 146-1982-159-21A, Nürnberg, Reichsparteitag, Hitler und Röhm.jpg|мини|лево|130п|Рем са Хитлером у августу 1933. године]]
=== Размимоилажење са Хитлером и смрт ===
Након што је Хитлер 1933. године добио велику моћ након пада владе [[Курт фон Шлајхер|Курта фон Шлајхера]], Рем је очекивао да ће се организовати друга револуција, установљена на чврстом социјализму. Много људи из СА су били из радничке класе, и имали су таква очекивања од Хитлера. То се никад није догодило, зато што је Хитлеру требала помоћ крупних капиталиста, којима се не би свидела идеја давања већих права радницима. Противници СА и Рема су тврдили да су браон униформе које су носили припадници СА, изнутра биле црвене боје.
Рем је направио највећу грешку у фебруару 1934. када је предложио да се Немачка војска интегрише у СА јединице. Високи армијски официри су били шокирани тим предлогом. Хитлер није имао велико поверење у њих, али је знао да му је потребна војска на његовој страни. Самим тим је морао да одбије Ремов предлог. Рем се након тога јавно жалио на Хитлера, али није био свестан да је Хитлер донео одлуку да се јединице СА смање за две трећине на рачун Химлеровог СС-а.
Хитлер се састао са вишим официрима војске 11. априла 1934. и желео је да зна да ли ће имати њихову подршку након смрти немачког председника [[Паул фон Хинденбург|Паула фон Хинденбурга]] која се догодила убрзо након тога. Желео је да постане не само канцелар, већ и председник Немачке и за то му је требала подршка војске. У замену за њихову подршку, он би смањио број чланова у јединицама СА.
Рем је у међувремену стекао много непријатеља у врху Нацистичке партије, међу којима Химлера, [[Херман Геринг|Геринга]], [[Јозеф Гебелс|Гебелса]] и [[Рајнхард Хајдрих|Хајдриха]]. Они су убедили Хитлера да Рем уз помоћ Француске планира да скине Хитлера са власти. Након тога, Химлер и Хајдрих су припремили СС јединице за акцију. Хилер је убедио Рема да жели да се састане са њим и осталим лидерима СА у [[Бад Висзе]]у 30. јуна 1934. године. Рем није посумњао да се против њега нешто планира. Између 30. јуна и 2. јула Рем и сви виши официри СА су ухапшени. Хитлер је понудио Рему да се убије, што је он одбио. У ћелији га је убио СС потпуковник [[Михаел Липерт]]. Хитлер је дао легитимитет овом чину тиме што је рекао да је он био порота, судија и џелат.<ref>[http://www.historylearningsite.co.uk/ernst_rohm.htm www.historylearningsite.co.uk - Ernst Rohm]</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|ЛГБТ}}
{{Commonscat|Ernst Röhm}}
{{DEFAULTSORT:Рем, Ернст}}
| |||