Јово Станисављевић Чаруга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.130.240 (разговор) на последњу измену корисника 178.148.63.189
мНема описа измене
Ред 23:
Ускоро је одлучио да дезертира и зато је фалсификовао своје исправе, представљајући се као официр. Убрзо након дезертерства, убио је човека који се удварао његовој девојци. Када му је локални кнез запретио да ће га ухапсити, Чаруга га је прогласио за израбљивача народа и убио. На крају је ипак лишен слободе, осуђен је на четири године робије у Земаљској казнионици у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. У казнионици није третиран као дезертер и убица, већ као обичан криминалац, из чега је следио блажи затворски третман. Чаруга је успео да побегне када је једног дана доведен у зграду општине да цепа дрва. Вратио се свом дому, али је био непожељан у свом селу, па је почео да живи у шумама. Ту се спријатељио са разбојничком групом Коло горских тића, под вођством Боже Матијевића (званог Црвени Божо). Групу су углавном чинили дезертери, а који су се сви гнушали богатих славонских сељака и пљачкали их без милости под изговором борбе против [[капитализам|капитализма]], а такође се нису устезали да убијају људе.
 
Рат је већ био дуго завршен, али Чаруга и Тићи су још увек пљачкали околину, па су [[Краљевина СХС|југословенске]] власти [[1920]]. прогласили ванредно стање у Славонији. То је резултиралорезултовало убиством Црвеног Боже у једној од жандармеријских заседа. Вођство над групом је преузео Чаруга, али се убрзо одлучио примирити схвативши да је ситуација озбиљна. Зато се сакрио у месту [[Доња Андријевица]] где је радио као шумски радник. Пред зиму Чаруга је распустио дружину до пролећа [[1921]].
 
Како су потере за Чаругом постале све чешће, он је у јулу [[1922]]. отишао у [[Загреб]], где се представљао као богати господин из [[Винковци|Винковаца]], али је наставио свој разбојнички живот. Касније се вратио у Славонију да би са својом дружином наставио разбојништво.