Аристобул II — разлика између измена

'''Аристобул II''' ({{јез-гр|Ἀριστόβουλος}}, око 100–49. п. н. е.) је био краљ [[Јудеја|Јудеје]] из династије [[Хасмонејска династија|Хасмонејаца]] од 66. п. н. е. до 63. п. н. е. Пред мајчину смрт Аристобул II је започео грађански рат 67. п. н. е. да спречи долазак на власт свога старијега брата [[Хиркан II|Хиркана II]], који је још више од мајке [[Салома Александра|Саломе Александре]] био под контролом фарисеја. Аристобул II је након победе у грађанском рату преузео функцију краља и првосвештеника 66–63. п. н. е. Његов брат Хиркан II повео је уз помоћ Арапа Набатејаца рат против њега, победио га и опседао. Притисак потплаћенога римскога војсковође [[Марко Емилије Скаур|Марка Емилија Скаура]] 64. п. н. е. спасио је Аристобула и присилио Хиркана II да се повуче. Међутим [[Помпеј Велики]] је 63. п. н. е. дошао у Јудеју и пресудио је у корист Хиркана. Аристобула је заробио и послао у Рим. [[Гај Јулије Цезар]] је 49. п. н. е. посало Аристобула са војском у Јудеју, али отровале су га Помпејеве присташепристалице.

Када се Салома Александра разболила Аристобул II се бојао да ће након Саломине смрти фарисеји да постану још опаснији и да имају апсолутну власт. Знао је да је његов брат Хиркан II слабић, кога ће фарисеји да потпуно контролишу. Аристобул II је одмах заузео тврђаву Агабу и заједно са својим присташамапристалицама заузео је за 15 дана око 22 упоришта. Након тога окупио је велику војску и прогласио се за краља. Салома Александра је онда на инсистирање Хиркана II и фарисеја дала да се затворе Аристобулова жена и деца. Међутим усред тога сукоба Александра Салома је умрла 67. пре н. е, а Хиркан II је био законити наследник краљевине.

Када је Помпеј Велики кренуо према [[Јерусалим]]у Аристобул II је најпре обећао да ће му предати град, али Аристобулове присташепристалице нису биле спремне да предају град. Помпеј је онда 63. п. н. е. почео да опседа град. Пре тога затворио је Аристобула. Римљани су заузели Јерусалим након тромесечне опсаде, у којој је страдало 12.000 [[Јевреји|Јевреја]]. Помпеј Велики је Хиркана II поново поставио на положај првосвештеника. Јудеји је одузео све територије, које су јудејски краљеви освојили у ратовима. Аристобула II је као заробљеника заједно са његовом децом одвео у Рим. Аристобулов старији син Александар од Јудеје успут је умакао, а млађи син [[Антигон Хасмонејац]] стигао је са оцем и две сестре у Рим.

Аристобул II је 56. п. н. е. побегао из Рима. Одмах је окупио велики број присташапристалица. Римски проконзул Сирије Аул Габиније је против њега послао војску, па се Аристобул повукао према Махери, задржавши само 8.000 способнијих војника. Римска војска га је пратила и присилила на битку, у којој му је погинуло 5.000 војника. Аристобул се са 1.000 војника пробио до Махере, надајући се да ће поново да окупи нову војску. Међутим Римљани су успели да заузму Махеру и заробе Аристобула II и његовога сина Антигона Хасмонејца и врате их у Рим.

Када је [[Гај Јулије Цезар]] 49. п. н. е. овладао Римом [[Помпеј Велики]] је побегао са [[Римски сенат|Сенатом]] на исток. Цезар је тада ослободио Аристобула II, дао му је две легије и послао га у Сирију, надајући се да ће придобити Јудеју и целу Сирију. Помпејеве присташепристалице су, међутим, отровале Аристобула II и спречиле га да се врати на трон Јудеје.