Устави Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 108:
== Напомене ==
* <sup>1</sup>
* <sup>2</sup><small>Правитељствујушчи совјет, зван и Синод, па некад и Сенат, основан је 1805. године на руски предлог од стране групе српских истакнутих људи с циљем формирања једног општег колегијалног тијела за читаву земљу, као и ограничења вождове апсолутне владавине. Совјет је вршио многобројне дужности: дјеломичноделимично полицијску, управну, спољнополитичку и законодавну издавањем бројних прописа, црквеним питањима, просвјетом, привредом, финансијама, коордирањем устанка; међутим првенствена и главна улога је била судска заједно са командантом, и увијек је и остала организација судства. Чланови Совјета су били угледни цивили из народа бирани на изборима по нахијама, а сам Совјет једна либерал-демократска институција по западном стилу. Иако је улогу временом проширивао, није успио бити проглашен за највиши орган власти и ушао је у чврсто супарништво с вождом
* <sup>3</sup><small>врховни команданти устаничких војни који су привремено вршили и сву управну и судску власт у једној или више нахија, којима су били све остале војводе, капетани и буљубаше подређени</small>
* <sup>4</sup><small>Првостепени суд, који се називао ''магистрат'' и који је био смјештен увијек у центру села или вароши, чиниле су три судије од којих је један предсједник, и један свештеник у улози писара; они су примали директно плату од Совјета у виду новчане надокнаде за услуге</small>