Светомир Ђукић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uvod |
|||
Ред 41:
Ипак, за нешто мање од три недеље је наступио потпуни слом НДХ, па до реализације Михаиловићевог захтева за слободним пролазом није дошло. Ђукић, Брашић и Андрић су заједно са усташама побегли у иностранство. Ђукићеви мемоари су касније објављени у [[Буенос Ајрес]]у 1955. под насловом „Из шуме у емиграцију - Дражине поруке Павелићу“. После рата је остатак живота провео у избеглиштву у Немачкој где је и умро. Посмрти остаци су му пренети [[19. октобар|19. октобра]] [[2002]]. у завичај и положени у гробници порте Ражанске цркве.
У организацији Скупштине општине [[Косјерић]] и Српског олимпијског комитета сваке године одржавају се Олимпијски дани као успомена на лик и дело Светомира Ђукића. Меморијал се завршава великом атлетском трком под називом
Његов син је примаријус др Душан Ђукић који га је пратио током [[Други светски рат|Другог светског рата]] и 2011. године је био председник Удружења припадника [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-razgovara-pomirenje-zvezde-i-kokarde.sr.html Србија разговара: помирење звезде и кокарде („Политика“, 4. јул 2011)], Приступљено 20. 4. 2013.</ref>
| |||